ono nešto što ostane jako i trajno , što nije izgubljeno u prijevodu ...

švrljajući u potrazi za desetom stvari naletila sam na pjesmicu iz davnina. Kroz par bliceva sjetila se kad sam ju prvi puta pročitala, kak sam se rasplakala, kak mi je bilo jako, jako, jako žao .... I sada, bezbroj godina poslije opet sam ju pročitala, opet me sve nešto stisnulo, i opet mi je jako, jako, jako žao.



To mi je "Jelenče" tako nešto posebno i dirljivo ....... ... izdvojeno od asocijacija bilo koje vrste, samo čiste riječi ....

o, super tema... odmah mi je pala na pamet jedna koja me uvijek rastužila:

NA PETROVAČKOJ CESTI



[i]
Na cesti Petrovačkoj izbjeglice
i trista djece u kolini.
Nad cestom kruže grabljive ptice,
tuđinski avioni.
Po kamenjaru osniježenom
čelična kiša zvoni...
U snijegu rumena Marija,
mamina kćerka jedina,
bilo joj sedam godina.

Tri dana Grmeč gazila
i posrnula stotinu puta.
Suknju je imala - ni kratku ni dugu,
a prsluk malen, premalen,
a povrh svega kabanica,
beskrajnih rukava, široka, žuta,
od starog očevog kaputa.

Ponekad mala plakala,
nekad se opet smijala
i vesela bila
kad bi je mati tješila:

"Još samo malo, rođena,
pa ćemo vidjeti Petrovac,
a to je varoš golema,
tu ima vatre i hljeba
i kuća - do samog neba".

Radovala se djevojčica
i vatri, i gradu neviđenom,
a sada leži, sićušna kao ptica,
na cesti Petrovačkoj,
na cesti okrvavljenoj.

Oči gledaju širom,
al sjaja u njima nema,
sa mrtvih usana male
optužba teče nijema:

O, strašna ptico, ti si me ubila,
a šta sam kriva bila!
Sedam sam godina imala,
ni mrava nisam zgazila.
Tako sam malo živjela,
i tako malo vidjela,
a svemu sam se divila.
Bila sam bezbrižni leptir,
a ti me pokosi, ptico,
ti mi ugasi zjene,
polomi ručice moje,
od gladi otežale,
od zime ukočene.

Optužbu vapije dijete,
stisnutih modrih pesti,
u okrvavljenom snijegu,
na Petrovačkoj cesti.

Tuđinski ljudi krvavi,
kuću su našu spalili,
djetinjstvo su mi ukrali,
i mnogo naših ubili.

Tuđinske ptice, čelične nemile,
nad planinom su našom letjele.

Smrači se, rođena goro,
i na sve naše pute,
pošalji sinove svoje,
pošalji vukove ljute,
osveti moje noge izranjene,
i jutra gladna rasplakana,
i ruke modre i smrznute.

Zagrmi, tata, iz velikog topa,
pomlati tuđe gadove,
zabubnjaj, braco, mitraljezom,
mrtva te sestra zove.

Osvetu vapije dijete,
stisnutih smrznutih pesti,
u krvi i snijegu,
na Petrovačkoj cesti...


Branko Copic

Branko Čopić ...koji lik od čovjeka .

Ježeva kučica



























SLAVNI LOVAC
Po šumi, širom, bez staze, puta,
Ježurka Ježić povazdan luta.
Lovom se bavi, često ga vide,
s trista kopalja na juriš ide.
I vuk i medo, pa čak i – ovca,
poznaju ježa, slavnoga lovca.
Jastreb ga štuje, vuk mu se sklanja,
zmija ga šarka po svu noć sanja.
Pred njim dan hoda, širi se strava,
njegovim tragom putuje slava.



















































































.












KRAJ
Šta dalje bješe, kakav je kraj?
Pričat ću i to, potanko, znaj.
Krvnika vuka, jadna mu majka
umlati brzo seljačka hajka.
Trapavog medu, oh, kuku, lele,
do same smrti izbole pčele
I divlja svinja pade k'o kruška,
smače je zimus lovačka puška.
Po šumi danas, bez staze, puta
Ježurka Ježić lovi i luta.
Vještak i majstor u poslu svom,
radi i čuva rođeni dom.

orion je napisao/la:Branko Čopić ...koji lik od čovjeka .

Ježeva kučica

ja se redovno razplacem na ovo dielo.....

orion je napisao/la:švrljajući u potrazi za desetom stvari naletila sam na pjesmicu iz davnina. Kroz par bliceva sjetila se kad sam ju prvi puta pročitala, kak sam se rasplakala, kak mi je bilo jako, jako, jako žao .... I sada, bezbroj godina poslije opet sam ju pročitala, opet me sve nešto stisnulo, i opet mi je jako, jako, jako žao.


To mi je "Jelenče" tako nešto posebno i dirljivo ....... ... izdvojeno od asocijacija bilo koje vrste, samo čiste riječi ....

Pa jel sad u ovo vrijeme radosti vi o knedli u grlu , tuzi i žalosti. Posvetit ću se ovoj tužnoj temi poslje Nove godine, potonut ću u depru do proljeća.

antonac je napisao/la:

orion je napisao/la:Branko Čopić ...koji lik od čovjeka .

Ježeva kučica

ja se redovno razplacem na ovo dielo.....

ja sam uvjek drhtavog glasa čitala klincima tu pjesmicu.

ježeva kućica mi je mrak priča... inače, među prijateljima sam poznata ko ježurka ježić

antonac je napisao/la:

orion je napisao/la:Branko Čopić ...koji lik od čovjeka .

Ježeva kučica

ja se redovno razplacem na ovo dielo.....

Sjetiš se nedovršene tarace?

besposlenpop je napisao/la:

antonac je napisao/la:

orion je napisao/la:Branko Čopić ...koji lik od čovjeka .

Ježeva kučica

ja se redovno razplacem na ovo dielo.....

Sjetiš se nedovršene tarace?

plocice cekaiu evo vec osmu godinu......

Ja se sjećam najdulje ove (i od prije nego sam krenul u 1. razred):

O mišu

Reduša je nešto vrlo ljuta -
Bežite joj s puta!
Više, praska, psuje, kara
I ovako progovara:
¨Eto, vi'iš,
Taj prokleti miš!
Evo opet nove štete,
Glete, glete!
Ta to je strahota
Od tog malog skota!
Gde oseti malo jela,
Hladna, vrela,
Taki skoči
Da s' osmoči:
Pečenice
Zaštipkuje,
Kobasice
Desetkuje.
Pa kol'ko je mali,
Zaklopce strovali,
Progrize mi vreće,
Pojede mi sveće,
Po ormanu šeta,
Brava mu ne smeta,
Na kačici rupu stvori -
A nikad se ne umori.
Al' počekaj malo,
Sad mi j' na um palo:
Ne bojiš se vike,
Ne bojiš se psovke,
A da vidim hođeš li se
Bojat mišolovke!¨
Ko na laki krili'
Do dućana zađe,
pa za časak tili
Mišolovku nađe.
Trči kući bez obzira,
U nju tura parče sira,
Pa se smeje vraškoj spravi;
Usred sobe na zemlju je stavi
I vrata zabravi.
Al' evo ti miše
Da sir omiriše,
Već mu čudno
Zazubica raste,
Brci mu se smeše -
Sad će da s' omaste!
Uši ćuli, kuša sreću,
Pa premišlja: Hoću! Neću!
Hoću, neću - hoću!
To je bilo noću.
Svaka duša spava -
Sad je zgoda prava.
Pa se zguri,
Pa zažmuri,
Glavu turi
Da projuri
Kroz te žice
Nesrećnice.
A kad stiže
Siru bliže,
Od miline sav se topi -
A klopka se sklopi!
¨Jao, jao, jao!
Sada sam propao!¨
Pođe desno - nema kuda,
Pođe levo - žica j' svuda,
Levo, desno, svud je žica,
Svud je žica, nesrećnica!
Tu je plako, tu je ciko,
Al' mu pomoć ne da niko.
A kad jutro svanu,
Otvori se soba
I reduša na belome danu
Vide svoga roba.
Pa mu veli: ¨A gle, mijo,
Gde si se ti skrio?
A da nisi tako lakom bio,
Još ne bi dolijo!

Jova Jovanović Zmaj

A naravno - i ove:

Pačija škola

"Jeste l' čuli, kumo,
- verujte, bez šale -
otvara se škola
za pačiće male."

Tako je i bilo,
- verujte, bez šale -
otvori se škola
za pačiće male.

Svi pačići došli,
na klupama stoje,
stari patak metno
naočare svoje.

Sve ih je upiso
u katalog, male,
pa ih je prozivo, -
verujte, bez šale.

Pa se onda šeto
s ozbiljnošću krutom;
učio ih učio
i knjigom i prutom.

Učio ih, učio
od srede do petka,
al' se nisu odmakli
dalje od početka.

Nije bilo uspeha
učiteljskom trudu,
cela muka njegova
ostade zaludu.

Ništa više ne nauči
pačurlija ta,
nego što je i pre znala:
- ga, ga, ga, ga, ga!

Jova Jovanović Zmaj

lepa pesmica bre, mnogo lepa.....

antonac je napisao/la:lepa pesmica bre, mnogo lepa.....

Saće nam se Bogoljub rasplakat.

besposlenpop je napisao/la:

antonac je napisao/la:lepa pesmica bre, mnogo lepa.....

Saće nam se Bogoljub rasplakat.

od Probe očekujem dostojanstvenu suzdržanost

orion je napisao/la:

besposlenpop je napisao/la:

antonac je napisao/la:lepa pesmica bre, mnogo lepa.....

Saće nam se Bogoljub rasplakat.

od Probe očekujem dostojanstvenu suzdržanost

:vještičjismijeh

išla nešto googlati o zmijama i listam kad ono :

http://forum.net.hr/forums/t/330014.aspx

baš mi bilo fora čitati

ništa nije izgubljeno u prevodu i ostalo trajno

orion je napisao/la:švrljajući u potrazi za desetom stvari naletila sam na pjesmicu iz davnina. Kroz par bliceva sjetila se kad sam ju prvi puta pročitala, kak sam se rasplakala, kak mi je bilo jako, jako, jako žao .... I sada, bezbroj godina poslije opet sam ju pročitala, opet me sve nešto stisnulo, i opet mi je jako, jako, jako žao.



To mi je "Jelenče" tako nešto posebno i dirljivo ....... ... izdvojeno od asocijacija bilo koje vrste, samo čiste riječi ....

ori, ja ti želim zahvaliti što si me kao udarcem buzdovana bacila natrag u djetinjstvo. da ovdje , sada, nisam naišla na ovu pjesmicu i ilusraciju, ne bih se toga, vjerovatno, u životu više nikada sjetila.
o kako sam sa tugom čitala tu pjesmicu .... negdje drugi ili treći osnovne?

orion je napisao/la:švrljajući u potrazi za desetom stvari naletila sam na pjesmicu iz davnina. Kroz par bliceva sjetila se kad sam ju prvi puta pročitala, kak sam se rasplakala, kak mi je bilo jako, jako, jako žao .... I sada, bezbroj godina poslije opet sam ju pročitala, opet me sve nešto stisnulo, i opet mi je jako, jako, jako žao.



To mi je "Jelenče" tako nešto posebno i dirljivo ....... ... izdvojeno od asocijacija bilo koje vrste, samo čiste riječi ....

jaoooo, kak sam ja plakala na tu pjesmu. jooooj

orion je napisao/la:

besposlenpop je napisao/la:

antonac je napisao/la:lepa pesmica bre, mnogo lepa.....

Saće nam se Bogoljub rasplakat.

od Probe očekujem dostojanstvenu suzdržanost

Pa počem ti je on Bogoljub?

kišna glista je napisao/la:išla nešto googlati o zmijama i listam kad ono :

http://forum.net.hr/forums/t/330014.aspx

baš mi bilo fora čitati

ništa nije izgubljeno u prevodu i ostalo trajno

Super!
Skroz sam zaboravil da se ta thema pretvorila u discusiu o evoluciji. Kak je samo Nickless vadil mast Zdapiju.
Dobri smo bili svi, osim onog Imperatora/Magirusa.

ove djecje pjesme su prepune tuge i nasilja svake vrste, horrora maltene. To bi ja sve zabranijo. Nad Pepeljugom vrse mobbing i sluzi ko ropkinja, Snjeguljica ugiba otrovata pa je nekrofilski ozivljavaju poljupcem, Crvenkapicinu baku proguta vuk pa mu paraju utrobu i izvlace baku, Ivicu i Maricu hoce pojest neka vjestica kanibalka itd. itd. Nije ni cudo da smo svi isprepadani i puni agresije. Tome pridodaj i poruke crkve "prepune ljubavi i prastanja" i nema sanse bit normalan...

besposlenpop je napisao/la:
Super!
Skroz sam zaboravil da se ta thema pretvorila u discusiu o evoluciji. Kak je samo Nickless vadil mast Zdapiju.
Dobri smo bili svi, osim onog Imperatora/Magirusa.

sad bi ti rekao sto mi je izvadil... Fora je bila u tome sto sam ja cielo vrijeme mislijo da komuniciram sa Zeewom a ne nekim totalnim diletantom...

pizda je napisao/la:ove djecje pjesme su prepune tuge i nasilja svake vrste, horrora maltene. To bi ja sve zabranijo. Nad Pepeljugom vrse mobbing i sluzi ko ropkinja, Snjeguljica ugiba otrovata pa je nekrofilski ozivljavaju poljupcem, Crvenkapicinu baku proguta vuk pa mu paraju utrobu i izvlace baku, Ivicu i Maricu hoce pojest neka vjestica kanibalka itd. itd. Nije ni cudo da smo svi isprepadani i puni agresije. Tome pridodaj i poruke crkve "prepune ljubavi i prastanja" i nema sanse bit normalan...

pizda je napisao/la:ove djecje pjesme su prepune tuge i nasilja svake vrste, horrora maltene. To bi ja sve zabranijo. Nad Pepeljugom vrse mobbing i sluzi ko ropkinja, Snjeguljica ugiba otrovata pa je nekrofilski ozivljavaju poljupcem, Crvenkapicinu baku proguta vuk pa mu paraju utrobu i izvlace baku, Ivicu i Maricu hoce pojest neka vjestica kanibalka itd. itd. Nije ni cudo da smo svi isprepadani i puni agresije. Tome pridodaj i poruke crkve "prepune ljubavi i prastanja" i nema sanse bit normalan...

pa istina je da su naše najpoznatije bajke izmijenjene varijante raznih strašljivih primitivnih priča.
braća grimm su, temeljući se na takvim pričama, uobličili nježnije pripovijetke adekvatne civiliziranijem društvu.

lastavica je napisao/la:

pizda je napisao/la:ove djecje pjesme su prepune tuge i nasilja svake vrste, horrora maltene. To bi ja sve zabranijo. Nad Pepeljugom vrse mobbing i sluzi ko ropkinja, Snjeguljica ugiba otrovata pa je nekrofilski ozivljavaju poljupcem, Crvenkapicinu baku proguta vuk pa mu paraju utrobu i izvlace baku, Ivicu i Maricu hoce pojest neka vjestica kanibalka itd. itd. Nije ni cudo da smo svi isprepadani i puni agresije. Tome pridodaj i poruke crkve "prepune ljubavi i prastanja" i nema sanse bit normalan...

pa istina je da su naše najpoznatije bajke izmijenjene varijante raznih strašljivih primitivnih priča.
braća grimm su, temeljući se na takvim pričama, uobličili nježnije pripovijetke adekvatne civiliziranijem društvu.

je, mos mislit koliko su to raznjezili kad se snimaju horror filmovi kao remakei tih bajki...