Love Inc.

U ovom periodu, svake godine sve intezivnije, osetim koliko mi mama i tata nedostaju. I onda brojim dane do naseg sledeceg vidjanja dopustajuci secanjima da me preplave. A za ovaj divni, poslednji mesec u godini me vezuje toliko toga lepog i dragocenog. 

Secate li se onih dragih filmova sa Dean Martinom i Jerry Louisom?...





Ali ovo nije tema o tome, vec...Da li ste se ikada zapitali kako to da su nam potrebni zakoni i kazne da bi smo se doveli u red i koliko toliko ziveli u skladu jedni sa drugima? Na kojem nivou evolucije su se i zasto pojavili osecaji kao sto su mrznja ili zavist? Ako govorimo o opstanku i prilagodljivosti ti osecaji za ljudsku vrstu zapravo nemaju nikakvu svrhu, a cini se da su sve prisutniji.
Jos uvek se razvijamo, intelektualno, fizicki, (emocionalno?), pomeramo granice - sta to znaci za nas? Kuda idemo?
Represivni aparati, kao ni zakoni nikada nece uspeti da nas potpuno potcine, ne u onolikoj meri koja bi recimo bila pozeljna za zivot bez sukoba. I koliko god se sami trudili nesto ocigledno radimo pogresno. Ljubav, kao vrhunac prihvatanja i razumevanja, bi bila jedino pravo resenje, ali kako iskoreniti negativne osecaje ako ih kao bica vec tako dugo nosimo u sebi?

Cat_Claw je napisao/la:U ovom periodu, svake godine sve intezivnije, osetim koliko mi mama i tata nedostaju. I onda brojim dane do naseg sledeceg vidjanja dopustajuci secanjima da me preplave. A za ovaj divni, poslednji mesec u godini me vezuje toliko toga lepog i dragocenog. 

Secate li se onih dragih filmova sa Dean Martinom i Jerry Louisom?...





Ali ovo nije tema o tome, vec...Da li ste se ikada zapitali kako to da su nam potrebni zakoni i kazne da bi smo se doveli u red i koliko toliko ziveli u skladu jedni sa drugima? Na kojem nivou evolucije su se i zasto pojavili osecaji kao sto su mrznja ili zavist? Ako govorimo o opstanku i prilagodljivosti ti osecaji za ljudsku vrstu zapravo nemaju nikakvu svrhu, a cini se da su sve prisutniji.
Jos uvek se razvijamo, intelektualno, fizicki, (emocionalno?), pomeramo granice - sta to znaci za nas? Kuda idemo?
Represivni aparati, kao ni zakoni nikada nece uspeti da nas potpuno potcine, ne u onolikoj meri koja bi recimo bila pozeljna za zivot bez sukoba. I koliko god se sami trudili nesto ocigledno radimo pogresno. Ljubav, kao vrhunac prihvatanja i razumevanja, bi bila jedino pravo resenje, ali kako iskoreniti negativne osecaje ako ih kao bica vec tako dugo nosimo u sebi?

da nema zakona i reda bilo bi gadnog nereda . Neko ce rec da je licemjerno kaznjavati ljude zbog recimo rasizma jer se time ne uklanja problem. Jebiga, to je jedino sredstvo, ne mozes ti budalama isprati mozak i povecati mu kapacitet. To mogu samo godine i godine i godine...puste godine. Koliko smo moralno i duhovno evoluirali se pred dvadesetak godina jako dobro vidjelo na svim mogucim stranama. Kud idemo? Valjda prema boljem iako, dok god covjek treba jest, pit, seksat, ostaju tenzije. Valjda je sve skupa onako kako treba bit tamo gdje idemo nakon ove avanture...

Cat_Claw je napisao/la:

Secate li se onih dragih filmova sa Dean Martinom i Jerry Louisom?...

kako da ne? to su mi najdraže uspomene ... tata i ja smo se valjali po podu od smijeha a mama bi uletila i vikala na nas da nismo normalni   


ostala pitanja su mi malo preteška za ovo doba godine ... ukratko, daleko smo mi od ideala anarhije iako u duši jesam anarhist više neg demokrat

jerry lewis - mama + mi klinci = urnebes
stari se nije mogao naprečuditi kako možemo gledati takve gluposti

Vel'ka Maca je napisao/la:jerry lewis - mama + mi klinci = urnebes
stari se nije mogao naprečuditi kako možemo gledati takve gluposti

trebalo bi spojit tvoju mamu i mog tatu i obrnuto, moju moju mamu i tvog tatu ... i onda ić u posjete prvom paru a ovaj drugi izbjegavati u širokom luku ... nek se bediraju sami i bez publike   

kišna glista je napisao/la:

Vel'ka Maca je napisao/la:jerry lewis - mama + mi klinci = urnebes
stari se nije mogao naprečuditi kako možemo gledati takve gluposti

trebalo bi spojit tvoju mamu i mog tatu i obrnuto, moju moju mamu i tvog tatu ... i onda ić u posjete prvom paru a ovaj drugi izbjegavati u širokom luku ... nek se bediraju sami i bez publike   

da znaš da bi tvoj tata i moja mama bili kombinacija iz snova... u ovaj drugi par nisam baš sigurna   

Vel'ka Maca je napisao/la:

kišna glista je napisao/la:

Vel'ka Maca je napisao/la:jerry lewis - mama + mi klinci = urnebes
stari se nije mogao naprečuditi kako možemo gledati takve gluposti

trebalo bi spojit tvoju mamu i mog tatu i obrnuto, moju moju mamu i tvog tatu ... i onda ić u posjete prvom paru a ovaj drugi izbjegavati u širokom luku ... nek se bediraju sami i bez publike   

da znaš da bi tvoj tata i moja mama bili kombinacija iz snova... u ovaj drugi par nisam baš sigurna   

ovaj drugi par bi doživio renesansu ... konačno bi imali razloga da budu izbedirani   

kišna glista je napisao/la:

Vel'ka Maca je napisao/la:

kišna glista je napisao/la:

Vel'ka Maca je napisao/la:jerry lewis - mama + mi klinci = urnebes
stari se nije mogao naprečuditi kako možemo gledati takve gluposti

trebalo bi spojit tvoju mamu i mog tatu i obrnuto, moju moju mamu i tvog tatu ... i onda ić u posjete prvom paru a ovaj drugi izbjegavati u širokom luku ... nek se bediraju sami i bez publike   

da znaš da bi tvoj tata i moja mama bili kombinacija iz snova... u ovaj drugi par nisam baš sigurna   

ovaj drugi par bi doživio renesansu ... konačno bi imali razloga da budu izbedirani   

ovaj drugi par bi pratio hrvatsku kinematografiju   

Love Inc.
  Cat_Claw on čet pro 12, 2013 1:13 pm


U ovom periodu, svake godine sve intezivnije, osetim koliko mi mama i tata nedostaju. I onda brojim dane do naseg sledeceg vidjanja dopustajuci secanjima da me preplave. A za ovaj divni, poslednji mesec u godini me vezuje toliko toga lepog i dragocenog. 

Secate li se onih dragih filmova sa Dean Martinom i Jerry Louisom?...





Ali ovo nije tema o tome, vec...Da li ste se ikada zapitali kako to da su nam potrebni zakoni i kazne da bi smo se doveli u red i koliko toliko ziveli u skladu jedni sa drugima? Na kojem nivou evolucije su se i zasto pojavili osecaji kao sto su mrznja ili zavist? Ako govorimo o opstanku i prilagodljivosti ti osecaji za ljudsku vrstu zapravo nemaju nikakvu svrhu, a cini se da su sve prisutniji.
Jos uvek se razvijamo, intelektualno, fizicki, (emocionalno?), pomeramo granice - sta to znaci za nas? Kuda idemo?
Represivni aparati, kao ni zakoni nikada nece uspeti da nas potpuno potcine, ne u onolikoj meri koja bi recimo bila pozeljna za zivot bez sukoba. I koliko god se sami trudili nesto ocigledno radimo pogresno. Ljubav, kao vrhunac prihvatanja i razumevanja, bi bila jedino pravo resenje, ali kako iskoreniti negativne osecaje ako ih kao bica vec tako dugo nosimo u sebi?



sjećam se svega....osjećaja kako je biti dijete kad su ovi dani u godini zaista posebni....

ovaj drugi dio....uffff.....nekako mi se ne misli o tome iako mi često kroz glavu prolaze ista pitanja koja si postavila.....
ljudi su generalno jako šareni,pa da bude nekoga reda jedino kaznama možeš držat ravnotežu...to je istina....
ljubav postoji,naravno,ali sebičnost je jača.....

Da ne ogovaram svakom ponaosob, jer bi potrajalo...:lusi:


Da, pomalo teska tema, ali razmisljala sam o nekim dragim ljudima, dragocenim trenutcima, o toplini, bliskosti i ljubavi, pa mi se to pitanje, kao potpuni kontrast onog sto sam osecala, nekako samo nametnulo.
Nedavno sam citala tekst o istrazivanju koje je sproveo Haward Univerzitet - osobe koje se bave unosnim poslovima, imaju uspeh, aktivan socijalni zivot, dobro zdravlje, ali nemaju partnera i blisku voljenu osobu, ili jednostavno nisu ljubavno ispunjeni,  su mnogo spreminiji sebe okarakterisati kao nesretne, dok osobe koje imaju finansijskih i zdravstvenih problema, a koje su u vezi i osecaju se voljeno, sebe mnogo lakse svrstavaju u sretne osobe. Ako je ljubav vec tako bitan faktor od kojeg zavisi citav nas pogled na zivot kako to da smo se kao bica razvili u tako destruktivne i samodestruktivne osobe?!
Svi pricaju o ljubavi, prizeljkuju ljubav, a dovoljno je samo malo okrenuti se oko sebe, procitati dnevne novine, pa da covek ostane zbunjen svom tom negativnoscu i egoizmom kojim jedni druge trujemo.

Cat_Claw je napisao/la: Ako je ljubav vec tako bitan faktor od kojeg zavisi citav nas pogled na zivot kako to da smo se kao bica razvili u tako destruktivne i samodestruktivne osobe?!
Svi pricaju o ljubavi, prizeljkuju ljubav, a dovoljno je samo malo okrenuti se oko sebe, procitati dnevne novine, pa da covek ostane zbunjen svom tom negativnoscu i egoizmom kojim jedni druge trujemo.

Većina stvari u životu traži angažman. Neke stvari se mogu pribaviti bez angažmana, a ljubav ni jedna od tih. Nemreš otići u Mcdonalds za ljubav pa ju kupiti.

marinija_amburator je napisao/la:

Cat_Claw je napisao/la: Ako je ljubav vec tako bitan faktor od kojeg zavisi citav nas pogled na zivot kako to da smo se kao bica razvili u tako destruktivne i samodestruktivne osobe?!
Svi pricaju o ljubavi, prizeljkuju ljubav, a dovoljno je samo malo okrenuti se oko sebe, procitati dnevne novine, pa da covek ostane zbunjen svom tom negativnoscu i egoizmom kojim jedni druge trujemo.

Većina stvari u životu traži angažman. Neke stvari se mogu pribaviti bez angažmana, a ljubav ni jedna od tih. Nemreš otići u Mcdonalds za ljubav pa ju kupiti.

mozes ako si zaljubit u konobaricu u Mcdonaldsu a ona pada na lovu...

pizda je napisao/la:

marinija_amburator je napisao/la:

Cat_Claw je napisao/la: Ako je ljubav vec tako bitan faktor od kojeg zavisi citav nas pogled na zivot kako to da smo se kao bica razvili u tako destruktivne i samodestruktivne osobe?!
Svi pricaju o ljubavi, prizeljkuju ljubav, a dovoljno je samo malo okrenuti se oko sebe, procitati dnevne novine, pa da covek ostane zbunjen svom tom negativnoscu i egoizmom kojim jedni druge trujemo.

Većina stvari u životu traži angažman. Neke stvari se mogu pribaviti bez angažmana, a ljubav ni jedna od tih. Nemreš otići u Mcdonalds za ljubav pa ju kupiti.

mozes ako si zaljubit u konobaricu u Mcdonaldsu a ona pada na lovu...

Ma tatek ni konobarica u emsiju tak glupa da ne zna da frajer koji ždere tam nema love

marinija_amburator je napisao/la:

pizda je napisao/la:

marinija_amburator je napisao/la:

Cat_Claw je napisao/la: Ako je ljubav vec tako bitan faktor od kojeg zavisi citav nas pogled na zivot kako to da smo se kao bica razvili u tako destruktivne i samodestruktivne osobe?!
Svi pricaju o ljubavi, prizeljkuju ljubav, a dovoljno je samo malo okrenuti se oko sebe, procitati dnevne novine, pa da covek ostane zbunjen svom tom negativnoscu i egoizmom kojim jedni druge trujemo.

Većina stvari u životu traži angažman. Neke stvari se mogu pribaviti bez angažmana, a ljubav ni jedna od tih. Nemreš otići u Mcdonalds za ljubav pa ju kupiti.

mozes ako si zaljubit u konobaricu u Mcdonaldsu a ona pada na lovu...

Ma tatek ni konobarica u emsiju tak glupa da ne zna da frajer koji ždere tam nema love

a ti narucis big mac...

marinija_amburator je napisao/la:
Većina stvari u životu traži angažman. Neke stvari se mogu pribaviti bez angažmana, a ljubav ni jedna od tih. Nemreš otići u Mcdonalds za ljubav pa ju kupiti.

Ali kako?
Imam poznanicu koja se svim silama trudi da nadje nekog za sebe, ali to je tako tesko. Sama kaze da je sve manje izbirljiva i da gori od zelje da voli i bude voljena, ali to se nikako ne dogadja. I kada se sama zaljubi, druga strana ne bude zainteresirana na isti nacin kao ona, tako da je to sa angazmanom tesko.
Vise sam sklona verovanju da je sve vec bioloski predodredjeno i da se u jednom trenutku ili prepoznamo ili ne. Sta ce biti dalje, to vec zavisi od naseg karaktera i detinjstva. Mislim da je roditeljska ljubav i ono na koji nas nacin roditelji tretiraju presudno kako cemo se kasnije ponasati u paru, tj u vezi.

pizda je napisao/la:

a ti narucis big mac...[/quote]

Ak jedem hamburgere onda odem u neku našu, lokalnu pečenjaru. Ja i emsi nemamo istu definiciju riječi "big"   

marinija_amburator je napisao/la:

a ti narucis big mac...

Ak jedem hamburgere onda odem u neku našu, lokalnu pečenjaru. Ja i emsi nemamo istu definiciju riječi "big"    [/quote]

ja sam bijo jednom i to je to. I inace bas ne obozavam fast food ali u rietkim trenucima mi je puno bolji nas "Hambi"...

Cat_Claw je napisao/la:

marinija_amburator je napisao/la:
Većina stvari u životu traži angažman. Neke stvari se mogu pribaviti bez angažmana, a ljubav ni jedna od tih. Nemreš otići u Mcdonalds za ljubav pa ju kupiti.

Ali kako?
Imam poznanicu koja se svim silama trudi da nadje nekog za sebe, ali to je tako tesko. Sama kaze da je sve manje izbirljiva i da gori od zelje da voli i bude voljena, ali to se nikako ne dogadja. I kada se sama zaljubi, druga strana ne bude zainteresirana na isti nacin kao ona, tako da je to sa angazmanom tesko.
Vise sam sklona verovanju da je sve vec bioloski predodredjeno i da se u jednom trenutku ili prepoznamo ili ne. Sta ce biti dalje, to vec zavisi od naseg karaktera i detinjstva. Mislim da je roditeljska ljubav i ono na koji nas nacin roditelji tretiraju presudno kako cemo se kasnije ponasati u paru, tj u vezi.

Pa nisam baš mislila da se tak treba angažirati. Zaljubljenost se dogodi ili ne dogodi. Svima se dogodi. Možda je ona previše fokusirana na to, a onda kad joj se desi mogućnost bude prenapeta, prenabrijana pa otjera drugu stranu. Mislila sam poslje kad si već u vezi. Danas veze kratko traju jer ljudi hoće instant rješenje, sve mora biti gotovo i savršeno, ako nije ide se po novi komad "robe"... Ne ide to tak u ljubavi.

A na to si mislila...Shvatila sam bukvalno. Bice da je Dado u pravu.

Kad vec govorimo o ljubavi, neverovatno koliko su mi radosti i ljubavi ove moje dve zivotinjice unele u zivot. Kad u jutro ustanem ili kad dodjem doma ona se toliko raduje, trci odmah do ivice kaveza, skvik-skvik-skvik, zeli da je uzmem, a kad joj se obratim:"Gde je moja slatka devojcica?" ona tako radosno pocne skakati u vis i trci, trci, trci. Kad je uzmem u krilo popne mi se na grudi, prednjim nozicama se podigne i prica, prica: kiki-kiki-kiki...ma sta li je ona sad tu meni rekla? A kad je mazim prvo se pocne tiho glasati: tiri-tiri-tiri, znak da uziva, a sto je duze mazim ona postaje sve glasnija:TIRI-TIRI-TIRI!!! Ludica moja.
Sva je vesela i razigrana, pa kad joj dosadi mazenje, samo mi gurne ruku glavicom i pocne setati i njuskati svuda unakolo.

On je drugaciji. U jutro polako izlazi iz kucice, protegne prvo jednu zadnju nozicu, pa onda drugu, zeva, njoj u prolazu kaze jedno brzo i kratko:dig-dig, sto valjda znaci:"Ako si raspolozena, ja sam spreman!" A u stanju je se satima maziti. Debeljko moj slatki. I ako prekinem da ga mazim on malo priceka, a onda ide jedno:"pik-pik??" To valjda znaci: "Je l sad ovo bilo sve? Neces me valjda sad prestati maziti?!"  I onda mu tepam da je on veliko lepo moje, okice moje tople i velike. A tako lepo mirisu, oboje. Sto je neobicno obzirom da su to zivotinjice koje se ne kupaju u vodi. Zamisli da se mi ljudi ne kupamo, pa smrdeli bi najgore na svetu. A njih dvoje su tako mirisni i nezni. I bas dobrocudne zivotinjice.

Ljudi se općenito previše koncentriraju na tu jednu vrstu ljubavi, ljubav između partnera, pa im promaknu mnoge druge koje isto tako postoje i hrane čovjeka i čine ga stabilnim i sretnim ... za sad nemam nikakvog partnera ali daleko od toga da se ne osjećam voljenom i da ne volim nikoga s kim mogu podijeliti i dobre i loše trenutke ... a lija je skroz u pravu, tu je potreban osobni angažman ... da bi bio voljen, moraš znati i voljeti ... isto tako, da bi imao prijatelje, moraš znat i biti prijatelj ... danas su ljudi pasivni za popizdit a nafilani kojekakvim "filmskim rapsodijama o ljubavi" koje se samo dogode ... to jednostavno tako ne ide ... ne može između bilo koje dvije osobe ljubav postojati ... moraš najprije sebe dobro upoznati da znaš tko i kakva osoba ti odgovara da se one projekcije smanje na minimum jer tu ljudi padaju ko trubile ... kad ne vide čovjeka ispred sebe onakvim kakav jest nego ga vide onako kako ga žele vidjeti

Ljubav medju partnerima je u biti mjesto gdje je najmanje ima. Ceznja, strast, samopotvrdjivanje, kasnije prijateljstvo, navike, "sta ce ljudi rec" i to je to. Cijela jedna peripetija da se stvori neke umjetna tvorevina. Daleko cistija ljubav je prema zivotinjama (ne mislim na zoofile) iako se termin "ljubav" precesto koristi u totalno krivim situacijama. U biti je new age pogodovao i potaknuo to rasipanje ljubavima, uvjetovanima i bezuvjetnim maltene ko pomodarstvo...

pizda je napisao/la:Ljubav medju partnerima je u biti mjesto gdje je najmanje ima. .

pa nije baš tako samo se jako rijetko dogodi da se potrefi onako kako treba i da je ima jer se ljudi biraju po pogrešnim kriterijama i dok su jako mladi i ne znaju ništa ni o sebi a kamoli šta hoće


a ljubav do životinja ne bih nikako brkala sa ljubavi o kojoj catica priča ... nije to ista vrsta ljubavi da ga jebeš ... to je više neka ugodna ovisnost životinje o čovjeku gdje čovjek zauzvrat dobije biće sa kojim živi i nikad se ne mora svađati s njim ... ajd, mačke su tu izuzetak ... ovaj moj mačak mi dođe ko zamjenski muž ... svako toliko leti van iz kuće jer mi napravi štetu i samo čeka da ga se nahrani a ništa od uzvraćanja ljubafi ... užas jedan

al opet, i u toj ljubavi do životinje je potreban itekakav angažman ... probaj imati psa sa kojim nisi blizak i u kojeg nisi uložio vrijeme i imaš ne ljubimca nego štetočinu

kišna glista je napisao/la:

pizda je napisao/la:Ljubav medju partnerima je u biti mjesto gdje je najmanje ima. .

pa nije baš tako samo se jako rijetko dogodi da se potrefi onako kako treba i da je ima jer se ljudi biraju po pogrešnim kriterijama i dok su jako mladi i ne znaju ništa ni o sebi a kamoli šta hoće


a ljubav do životinja ne bih nikako brkala sa ljubavi o kojoj catica priča ... nije to ista vrsta ljubavi da ga jebeš ... to je više neka ugodna ovisnost životinje o čovjeku gdje čovjek zauzvrat dobije biće sa kojim živi i nikad se ne mora svađati s njim ... ajd, mačke su tu izuzetak ... ovaj moj mačak mi dođe ko zamjenski muž ... svako toliko leti van iz kuće jer mi napravi štetu i samo čeka da ga se nahrani a ništa od uzvraćanja ljubafi ... užas jedan

al opet, i u toj ljubavi do životinje je potreban itekakav angažman ... probaj imati psa sa kojim nisi blizak i u kojeg nisi uložio vrijeme i imaš ne ljubimca nego štetočinu

sve to ide prema nama i od nas i sve je prepuno uvjeta. Nema veze sa tim ali eto ti primjer sarma. Uviek sam mislijo da je sarmantan muskarac onaj koji pristojno izgleda, taktican je kulturan, odmjeren, inteligentan, duhovit... Kad tamo, ispadne da je sarmantan muskarac onaj koji sipa komplimente zenama. Sve ti je to kod nas deviantno a samo termini ostaju...

pizda je napisao/la:

sve to ide prema nama i od nas i sve je prepuno uvjeta. Nema veze sa tim ali eto ti primjer sarma. Uviek sam mislijo da je sarmantan muskarac onaj koji pristojno izgleda, taktican je kulturan, odmjeren, inteligentan, duhovit... Kad tamo, ispadne da je sarmantan muskarac onaj koji sipa komplimente zenama. Sve ti je to kod nas deviantno a samo termini ostaju...

   joj, joj joj ... ti koji krenu sa komplimentima su meni , istina duhoviti, al oni ne kuže zašto .... ima ih takvih bisera da neke i nehote pljunem svojim pićem, ne zato jer hoću, nego zato jer prasnem u smijeh ... al takvi budu duboko uvrijediti i onda se maknu sami ... nema ti u tome ništa šarmantnog, samo smiješnog pogotovo ako osjetim da torade usiljeno i jer misle da tako moraju ... sjetih se par njih od ljetos, meni njih dođe žao .... neki dan srela jednog takvoh na nekoj dječjoj priredbi ... čovjek se zaledio kad me ugledao ... cijelo veče nije mico sa svog mjesta i nije se usudio okrenuti glavu u mom smjeru          al tako i treba ... neka oni patu a ja na miru odgledam nastup svojih cura

pizda je napisao/la:

sve to ide prema nama i od nas i sve je prepuno uvjeta. Nema veze sa tim ali eto ti primjer sarma. Uviek sam mislijo da je sarmantan muskarac onaj koji pristojno izgleda, taktican je kulturan, odmjeren, inteligentan, duhovit... Kad tamo, ispadne da je sarmantan muskarac onaj koji sipa komplimente zenama. Sve ti je to kod nas deviantno a samo termini ostaju...

Ali Pipika, nije to sharmantan muskarac... Ovo prvo sto si napisao, to vec i moze biti sharmanto.

Uostalom, taj dozivljaj sharmantnosti se menja s godinama. Ono sto me je moglo pokrenuti i zainteresirati sa 18 godina se mnogo razlikuje od ovog sada. Ok, ja sam sad u takvom raposlozenju da mislim da me se nikako ne moze sarmirati. I za to sharmiranje covek valjda i sam mora biti raspolozen i otvoren.