šubi dubi dubi mene bole zubi

Ah jebote, konačno! nakon skoro 20 godina... fora... bilo je baš fooooja... kakšna vožnja ahahahahahahahahahahhahahaha <3 samo što sam jedva živu glavu izvukla, ali da sad baš ne cijepam atome, držat ćemo se one što te ne ubije te ojača. I prvi i drugi a tek treći put.... #krvavismajlialonobašjakojakokrvavi


Ono što je meni bilo najgore u svemu, a s obzirom na moju urođenu manu da sve mora preko mojih, ne više tako senzualnih usana prijeći, što nisam imala kome ispričati sav taj jaz(z)... kakoš... otkalen... oklen... kako... reče ljudi – vidi je, nije normalna... AHAHAHAHAHHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHHAHHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAAHHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHHAAHHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAAHHAHA...


I još malo hihihihihihi...


Dakle, slažeš, lijepiš, spajaš, kopaš, prpaš, mrdaš, toneš, pa jope u krug i okolo naokolo i onda odlepiš pa oće da skačeš u ambis jer si predugo gledala u nj pa je i on zavirio u te, pa se vraćaš ko debilčina po još i još i još i još... ali bogu fala u trećoj si rundi ipak malo stariji, mudriji za par zareza i donekle distanciraniji...


Ne može se prepričati koja se bola gazila i gutala al ima par filmičnih momenata... npr. jedan za početnike „suočavanje sa najvećim strahom“. nakon prvog buđenja kad si pokušavaš racionalno objasniti da je sve isprepleteno i ima veze jedno s drugim i da su svi najluđi scenariji ustvari istiniti... i govoriš si boktejebo – poludjivaš... i onda prepoznaješ obrasce sve šire i dalje i odjednom - ceo svet je u igri... malkice ga ipak prećeraš... i onda pristaješ otići na psihijatriju jer nije ti dobro, znaš da nešto ne štima, ali ne znaš gdje povući crtu, ne znaš u čemu je problem točno, što se ne uklapa i nemaš nikakvih dokaza i ne možeš nikome niti probati objasniti... i dva te medicinska tehničara skidaju do gola, potpuno pitomu i dobrovoljnu,  stavljaju ti pelenu, niježni su i obazrivi, oblače ti pidžamu, liježeš na krevet, oni ti vežu ruke, vežu ti noge, daju ti injekciju – standardna procedura... i ti toneš u komatozan san... suočavanje sa najvećim djetinjim strahom u u tijeku... i sviće zoooooora  #zabeograd... ali ovoga puta u sobi na psihijatriji, vezanih ruku i nogu u popišanoj peleni... preneražena. izvan sebe od straha. nema odgovora na pitanje – je li to to? Je li sada moj život završen? Jesam li ja sada i službeno luda i život ću provesti zaključana u instituciji za voćne kolače? strašna je ta količina neodgovorenih pitanja... to čarobno jutro #ninabadrić neću nikada, nikada zaboraviti <3


Je, a kaj da se veli... ja nemrem znati kak je bilo drugima al meni je bila hirošima.


Ali maestro, moj duboki naklon, znate da ću Vas voljeti zauvijek. : )

Glysta ...? 
Nie Glysta? 

krepka_juhica je napisao/la:Ah jebote, konačno! nakon skoro 20 godina... fora... bilo je baš fooooja... kakšna vožnja ahahahahahahahahahahhahahaha <3 samo što sam jedva živu glavu izvukla, ali da sad baš ne cijepam atome, držat ćemo se one što te ne ubije te ojača. I prvi i drugi a tek treći put.... #krvavismajlialonobašjakojakokrvavi


Ono što je meni bilo najgore u svemu, a s obzirom na moju urođenu manu da sve mora preko mojih, ne više tako senzualnih usana prijeći, što nisam imala kome ispričati sav taj jaz(z)... kakoš... otkalen... oklen... kako... reče ljudi – vidi je, nije normalna... AHAHAHAHAHHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHHAHHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAAHHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHHAAHHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAAHHAHA...


I još malo hihihihihihi...


Dakle, slažeš, lijepiš, spajaš, kopaš, prpaš, mrdaš, toneš, pa jope u krug i okolo naokolo i onda odlepiš pa oće da skačeš u ambis jer si predugo gledala u nj pa je i on zavirio u te, pa se vraćaš ko debilčina po još i još i još i još... ali bogu fala u trećoj si rundi ipak malo stariji, mudriji za par zareza i donekle distanciraniji...


Ne može se prepričati koja se bola gazila i gutala al ima par filmičnih momenata... npr. jedan za početnike „suočavanje sa najvećim strahom“. nakon prvog buđenja kad si pokušavaš racionalno objasniti da je sve isprepleteno i ima veze jedno s drugim i da su svi najluđi scenariji ustvari istiniti... i govoriš si boktejebo – poludjivaš... i onda prepoznaješ obrasce sve šire i dalje i odjednom - ceo svet je u igri... malkice ga ipak prećeraš... i onda pristaješ otići na psihijatriju jer nije ti dobro, znaš da nešto ne štima, ali ne znaš gdje povući crtu, ne znaš u čemu je problem točno, što se ne uklapa i nemaš nikakvih dokaza i ne možeš nikome niti probati objasniti... i dva te medicinska tehničara skidaju do gola, potpuno pitomu i dobrovoljnu,  stavljaju ti pelenu, niježni su i obazrivi, oblače ti pidžamu, liježeš na krevet, oni ti vežu ruke, vežu ti noge, daju ti injekciju – standardna procedura... i ti toneš u komatozan san... suočavanje sa najvećim djetinjim strahom u u tijeku... i sviće zoooooora  #zabeograd... ali ovoga puta u sobi na psihijatriji, vezanih ruku i nogu u popišanoj peleni... preneražena. izvan sebe od straha. nema odgovora na pitanje – je li to to? Je li sada moj život završen? Jesam li ja sada i službeno luda i život ću provesti zaključana u instituciji za voćne kolače? strašna je ta količina neodgovorenih pitanja... to čarobno jutro #ninabadrić neću nikada, nikada zaboraviti <3


Je, a kaj da se veli... ja nemrem znati kak je bilo drugima al meni je bila hirošima.


Ali maestro, moj duboki naklon, znate da ću Vas voljeti zauvijek. : )

sta si 20 godina bila u ludari? Mislim da si prava osoba za ovaj forum a bogme i puna iskustava...

Da, jebate... 20 godina skoro... pustena sam ranije zbog dobrog vladanja... ne znam kaj bi ti rekla... nekak sam jebeno umorna, da ne kazem izjebana, al ne da mi se vise hc.

Ufa... jel bilo to sve skupa potrebno, pitam se... gorko placem pa se histericno smijem... e fakat sam komad budaletine... al stas, ne biras s cim stizes u ovu dolinu suza... dobis nogom u dupe i iz tople majcine pizde - direkt na beton  

Uglavnom, imam neku potrebu (ipak) zahvaliti na strpljenju... kako vam se dalo... fakat ste ludjaci 

a moja lubav, joj koja lubaaaav... bolje da ne kazem kaj sam zadnji put ocekivala/nadala se... hahaha...

Neka nas sviju skupa pa i vako podkraj zivota... ljubim vas sviju i davno sam se prestala trpat dze mi nije misto al ovo me vuklo ko ikara sunce... nisam si mogla pomoci  

Ne zalim ni za cim, mozda sad konacno skrpam to malo ganglija i otipkam ovo u pricicu... predobra je da ne bi jos malo uzivala u njoj 

E sad se konacno mogu bacit na svoju buk klabasku lektiru... nisam se mogla toj knjizi priblizit 4 mjeseca... al takvo je razdoblje bilo, nisam imala mira.... jel citao tko nocni vlak za lisabon? Navodno je snimljen i film s jeremy ironsom... bas da vidim sta me to cekalo svo ovo vrijeme tako strpljivo  

Jooooj - ovo me sjetilo na bivseg kolegu iz neprezaljene firme, davnog, davnog albino frendica... kad mi se javio nakon 100 miljona godina i mene oprala vako neka njeznost i ja sve milo i pitomo... kad me prekinuo i "upitao za zdravlje"... da se prepao da sam postala pitoma i dosadna... lipi moj ozy...

Fin ti je ovaj nick... Napravit cu si juhicu danas. S puno mrkvice.

Bormec cu i ja... om-nom... znas sta mi se desava u ovih zadnjih par godina ovolike debelosti - zaflekam svaku majicu, obavezno!!! I ondak ti ja lipo skinem majicu i rucan gola ko od majke rodjena il eventualno u grudnjaku... pa kad u vrucoj vodi ubivena piletina pocne da prsce po nagom tijelu... ijuft!! Ijaooo!! 

Vel'ka Maca je napisao/la:Bormec cu i ja... om-nom... znas sta mi se desava u ovih zadnjih par godina ovolike debelosti - zaflekam svaku majicu, obavezno!!! I ondak ti ja lipo skinem majicu i rucan gola ko od majke rodjena il eventualno u grudnjaku... pa kad u vrucoj vodi ubivena piletina pocne da prsce po nagom tijelu... ijuft!! Ijaooo!! 

A stvarno si bedak. : D Mislim da kod golotinje pored vrele juhe povlacim crtu.


Nedavno sam s nekim razgovarala kako mi uopce ne smeta kad netko mljacka i/li srce dok jede.. To mi je cak i simpa jer imam osjecaj da gustaju u hrani. Ja nikada nisam pronasla takvu vrstu ljubavi. Jedem jer moram.




Nego, odakle inspiracija za krepku juhicu? Neobicne nebeske pojave?

Tomica je napisao/la:

Vel'ka Maca je napisao/la:Bormec cu i ja... om-nom... znas sta mi se desava u ovih zadnjih par godina ovolike debelosti - zaflekam svaku majicu, obavezno!!! I ondak ti ja lipo skinem majicu i rucan gola ko od majke rodjena il eventualno u grudnjaku... pa kad u vrucoj vodi ubivena piletina pocne da prsce po nagom tijelu... ijuft!! Ijaooo!! 

A stvarno si bedak. : D Mislim da kod golotinje pored vrele juhe povlacim crtu.


Nedavno sam s nekim razgovarala kako mi uopce ne smeta kad netko mljacka i/li srce dok jede.. To mi je cak i simpa jer imam osjecaj da gustaju u hrani. Ja nikada nisam pronasla takvu vrstu ljubavi. Jedem jer moram.




Nego, odakle inspiracija za krepku juhicu? Neobicne nebeske pojave?

Asociralo me na nesto zdravo i lagano... tako sam se jucer cutjela... 
Uf, ne znam bil vam zavidjela il vas zalila... vas sto jedete da biste zivjeli... ja fakat poznivam prezivalacki orgazam... bas gustam... i ne mljackam i ne srcem... i ne kuham

I ne zajebavam se - kad sam lose - ne mogu jesti... evo ova situacija oko posla zadnja tri mjeseca meistopila 10 kila a nisam niti trunku manje jela... zivci, stress...
Kad sam se po onim losim fazama zivota vukla od 2010. Do 2013. Sam pala na nekih 60ak kila... doslovno nisam mogla mrvu hrane staviti u usta...

Vel'ka Maca je napisao/la:

Tomica je napisao/la:

Vel'ka Maca je napisao/la:Bormec cu i ja... om-nom... znas sta mi se desava u ovih zadnjih par godina ovolike debelosti - zaflekam svaku majicu, obavezno!!! I ondak ti ja lipo skinem majicu i rucan gola ko od majke rodjena il eventualno u grudnjaku... pa kad u vrucoj vodi ubivena piletina pocne da prsce po nagom tijelu... ijuft!! Ijaooo!! 

A stvarno si bedak. : D Mislim da kod golotinje pored vrele juhe povlacim crtu.


Nedavno sam s nekim razgovarala kako mi uopce ne smeta kad netko mljacka i/li srce dok jede.. To mi je cak i simpa jer imam osjecaj da gustaju u hrani. Ja nikada nisam pronasla takvu vrstu ljubavi. Jedem jer moram.




Nego, odakle inspiracija za krepku juhicu? Neobicne nebeske pojave?

Asociralo me na nesto zdravo i lagano... tako sam se jucer cutjela... 
Uf, ne znam bil vam zavidjela il vas zalila... vas sto jedete da biste zivjeli... ja fakat poznivam prezivalacki orgazam... bas gustam... i ne mljackam i ne srcem... i ne kuham

Jedino sto ne podnosim tijekom hranjenja je kad netko jedacim priborom rosta po tanjuru. Pa tup, pa krc, pa rzzzz, pa.. Zvukovi, od tih zvukova bolno mi vibriraju bubnjici.


Treba nas zalit'. Otkad mi sjecanja sezu u daleko djetinjstvo, najteze me je bilo natjerati za stol. Znala bih nevjerojatno dugo sjediti za njime ne taknuvsi nista na tanjuru. Jer, zasto ja sad tu moram jest', a mogu biti vani!? Djecja logika. A mogla sam na brzinu pojest' i otici dalje svojim putem. Uglavnom, valjda mi je ostala ta netrpeljivost prema hrani. Bo.

Vel'ka Maca je napisao/la:I ne zajebavam se - kad sam lose - ne mogu jesti... evo ova situacija oko posla zadnja tri mjeseca meistopila 10 kila a nisam niti trunku manje jela... zivci, stress...
Kad sam se po onim losim fazama zivota vukla od 2010. Do 2013. Sam pala na nekih 60ak kila... doslovno nisam mogla mrvu hrane staviti u usta...

E da, ubola ai jos jedan dobar razlog - stres.

Nemoj se sad razboljet', jebemmu.

Tomica je napisao/la:

Vel'ka Maca je napisao/la:I ne zajebavam se - kad sam lose - ne mogu jesti... evo ova situacija oko posla zadnja tri mjeseca meistopila 10 kila a nisam niti trunku manje jela... zivci, stress...
Kad sam se po onim losim fazama zivota vukla od 2010. Do 2013. Sam pala na nekih 60ak kila... doslovno nisam mogla mrvu hrane staviti u usta...

E da, ubola ai jos jedan dobar razlog - stres.

Nemoj se sad razboljet', jebemmu.

Necu, ne boj se 

Citala sam “Nocni voz za Lisabon”. Cak sam i na Net.hr imala temu sa tim naslovom.

Knjiga je...teska...ako nisi dobro. Jer se izmedju ostalog bavi i vecitim pitanjem da li smo i koliko iskoristili svoje potencijale tokom zivota. Teku tu neke “manje strasne” paralelne price, plus ova glavna, da ti je sad ne otkrivam, ali knjiga nije bas neka veselica. Kao i vecina dela koje se filozofski bave nekim bitnim zivotnim pitanjima...malo je dark. Ali je krasno napisana.
Zapravo, sve zavisi od toga kakvog si emotivnog ili mentalnog stanja dok je citas. Ja sam bila skroz ok, pa je opet nekako bila bolna na momentne.
Zato neka dela citam po nekoliko puta u razlicitim vremenskim periodima. Dozivljaj bude drugaciji.

I da, kao i Maca, bas uzivam u hrani.
I isto tako kada sam tuzna i brizna ne mogu jesti.

pizda je napisao/la:

krepka_juhica je napisao/la:Ah jebote, konačno! nakon skoro 20 godina... fora... bilo je baš fooooja... kakšna vožnja ahahahahahahahahahahhahahaha <3 samo što sam jedva živu glavu izvukla, ali da sad baš ne cijepam atome, držat ćemo se one što te ne ubije te ojača. I prvi i drugi a tek treći put.... #krvavismajlialonobašjakojakokrvavi


Ono što je meni bilo najgore u svemu, a s obzirom na moju urođenu manu da sve mora preko mojih, ne više tako senzualnih usana prijeći, što nisam imala kome ispričati sav taj jaz(z)... kakoš... otkalen... oklen... kako... reče ljudi – vidi je, nije normalna... AHAHAHAHAHHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHHAHHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAAHHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHHAAHHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAAHHAHA...


I još malo hihihihihihi...


Dakle, slažeš, lijepiš, spajaš, kopaš, prpaš, mrdaš, toneš, pa jope u krug i okolo naokolo i onda odlepiš pa oće da skačeš u ambis jer si predugo gledala u nj pa je i on zavirio u te, pa se vraćaš ko debilčina po još i još i još i još... ali bogu fala u trećoj si rundi ipak malo stariji, mudriji za par zareza i donekle distanciraniji...


Ne može se prepričati koja se bola gazila i gutala al ima par filmičnih momenata... npr. jedan za početnike „suočavanje sa najvećim strahom“. nakon prvog buđenja kad si pokušavaš racionalno objasniti da je sve isprepleteno i ima veze jedno s drugim i da su svi najluđi scenariji ustvari istiniti... i govoriš si boktejebo – poludjivaš... i onda prepoznaješ obrasce sve šire i dalje i odjednom - ceo svet je u igri... malkice ga ipak prećeraš... i onda pristaješ otići na psihijatriju jer nije ti dobro, znaš da nešto ne štima, ali ne znaš gdje povući crtu, ne znaš u čemu je problem točno, što se ne uklapa i nemaš nikakvih dokaza i ne možeš nikome niti probati objasniti... i dva te medicinska tehničara skidaju do gola, potpuno pitomu i dobrovoljnu,  stavljaju ti pelenu, niježni su i obazrivi, oblače ti pidžamu, liježeš na krevet, oni ti vežu ruke, vežu ti noge, daju ti injekciju – standardna procedura... i ti toneš u komatozan san... suočavanje sa najvećim djetinjim strahom u u tijeku... i sviće zoooooora  #zabeograd... ali ovoga puta u sobi na psihijatriji, vezanih ruku i nogu u popišanoj peleni... preneražena. izvan sebe od straha. nema odgovora na pitanje – je li to to? Je li sada moj život završen? Jesam li ja sada i službeno luda i život ću provesti zaključana u instituciji za voćne kolače? strašna je ta količina neodgovorenih pitanja... to čarobno jutro #ninabadrić neću nikada, nikada zaboraviti <3


Je, a kaj da se veli... ja nemrem znati kak je bilo drugima al meni je bila hirošima.


Ali maestro, moj duboki naklon, znate da ću Vas voljeti zauvijek. : )

sta si 20 godina bila u ludari? Mislim da si prava osoba za ovaj forum a bogme i puna iskustava...

A e. 

Vel'ka Maca je napisao/la:Bormec cu i ja... om-nom... znas sta mi se desava u ovih zadnjih par godina ovolike debelosti - zaflekam svaku majicu, obavezno!!! I ondak ti ja lipo skinem majicu i rucan gola ko od majke rodjena il eventualno u grudnjaku... pa kad u vrucoj vodi ubivena piletina pocne da prsce po nagom tijelu... ijuft!! Ijaooo!! 

I ja.
Zaflekam - ali se ne skidam. 

Tomica je napisao/la:
...
Treba nas zalit'. Otkad mi sjecanja sezu u daleko djetinjstvo, najteze me je bilo natjerati za stol. Znala bih nevjerojatno dugo sjediti za njime ne taknuvsi nista na tanjuru. Jer, zasto ja sad tu moram jest', a mogu biti vani!? Djecja logika. A mogla sam na brzinu pojest' i otici dalje svojim putem. Uglavnom, valjda mi je ostala ta netrpeljivost prema hrani. Bo.

Meni je od tih dana samo ostala navika da jedem brzo ... brže, najbrže.
Brže od studenata u menzi. 

Tomica je napisao/la:Fin ti je ovaj nick... Napravit cu si juhicu danas. S puno mrkvice.

Stara koka dobra juhica ali zilavi batatcici..

Vel'ka Maca je napisao/la:I ne zajebavam se - kad sam lose - ne mogu jesti... evo ova situacija oko posla zadnja tri mjeseca meistopila 10 kila a nisam niti trunku manje jela... zivci, stress...
Kad sam se po onim losim fazama zivota vukla od 2010. Do 2013. Sam pala na nekih 60ak kila... doslovno nisam mogla mrvu hrane staviti u usta...

Koja emotivna juhica ..samo bi te gledo ,,je'o ne bi ..

krepka_juhica je napisao/la:Ah jebote, konačno! nakon skoro 20 godina... fora... bilo je baš fooooja... kakšna vožnja ahahahahahahahahahahhahahaha <3 samo što sam jedva živu glavu izvukla, ali da sad baš ne cijepam atome, držat ćemo se one što te ne ubije te ojača. I prvi i drugi a tek treći put.... #krvavismajlialonobašjakojakokrvavi


Ono što je meni bilo najgore u svemu, a s obzirom na moju urođenu manu da sve mora preko mojih, ne više tako senzualnih usana prijeći, što nisam imala kome ispričati sav taj jaz(z)... kakoš... otkalen... oklen... kako... reče ljudi – vidi je, nije normalna... AHAHAHAHAHHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHHAHHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAAHHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHHAAHHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAAHHAHA...


I još malo hihihihihihi...


Dakle, slažeš, lijepiš, spajaš, kopaš, prpaš, mrdaš, toneš, pa jope u krug i okolo naokolo i onda odlepiš pa oće da skačeš u ambis jer si predugo gledala u nj pa je i on zavirio u te, pa se vraćaš ko debilčina po još i još i još i još... ali bogu fala u trećoj si rundi ipak malo stariji, mudriji za par zareza i donekle distanciraniji...


Ne može se prepričati koja se bola gazila i gutala al ima par filmičnih momenata... npr. jedan za početnike „suočavanje sa najvećim strahom“. nakon prvog buđenja kad si pokušavaš racionalno objasniti da je sve isprepleteno i ima veze jedno s drugim i da su svi najluđi scenariji ustvari istiniti... i govoriš si boktejebo – poludjivaš... i onda prepoznaješ obrasce sve šire i dalje i odjednom - ceo svet je u igri... malkice ga ipak prećeraš... i onda pristaješ otići na psihijatriju jer nije ti dobro, znaš da nešto ne štima, ali ne znaš gdje povući crtu, ne znaš u čemu je problem točno, što se ne uklapa i nemaš nikakvih dokaza i ne možeš nikome niti probati objasniti... i dva te medicinska tehničara skidaju do gola, potpuno pitomu i dobrovoljnu,  stavljaju ti pelenu, niježni su i obazrivi, oblače ti pidžamu, liježeš na krevet, oni ti vežu ruke, vežu ti noge, daju ti injekciju – standardna procedura... i ti toneš u komatozan san... suočavanje sa najvećim djetinjim strahom u u tijeku... i sviće zoooooora  #zabeograd... ali ovoga puta u sobi na psihijatriji, vezanih ruku i nogu u popišanoj peleni... preneražena. izvan sebe od straha. nema odgovora na pitanje – je li to to? Je li sada moj život završen? Jesam li ja sada i službeno luda i život ću provesti zaključana u instituciji za voćne kolače? strašna je ta količina neodgovorenih pitanja... to čarobno jutro #ninabadrić neću nikada, nikada zaboraviti <3


Je, a kaj da se veli... ja nemrem znati kak je bilo drugima al meni je bila hirošima.


Ali maestro, moj duboki naklon, znate da ću Vas voljeti zauvijek. : )

Veoma umetnicki sroceno,posebno ono za Beograd..tamo je jebacka ekipa a ne ko u Rijeci svi bi nesto ali da im ne udje..

A tebe majke mi moje mile za tri zivota ne bi dokucila... sta tebe goni, di ti gledas, sta ti vidis...

balkanski_gonic je napisao/la:

Tomica je napisao/la:Fin ti je ovaj nick... Napravit cu si juhicu danas. S puno mrkvice.

Stara koka dobra juhica ali zilavi batatcici..

Tomica je napisao/la: