Onostrano i misticno...

Lena je napisao/la:ali zašto nema nekih opipljivijih dokaza o njima?zašto se kriju i isplivavaju samo u tim rijetkim slučejevima?koji su u velu tajni....
ako nas mogu satrat samo tako koja je šiška u skrivanju?

da im je cilj da nas sataru vec bi to odavno ucinili. Opipljivih dokaza ima masu iako uopce ne trebaju. Dovoljno ti je pokusati pomnoziti broj zvijezda i iskalkulirati koliko se planeta nalazi oko njih. Dobijes broj koji ti nista ne znaci jer je preogroman. Ispunio bi telefonski imenik nulama. Od sveg tog mi vidimo 1% pa se ne moze rec ni da nam sluzi za zabavu i lijep pogled kad ostalih 99% gleda neko drugi...
Zasto se skroz ne razotkriju siroj javnosti? Zato jer bi to izazvalo kaos medju zemljanima. Dovoljno je da se pojavi neka elementarna nepogoda pa da se ljudi pocnu ponasati ko da su izbezumljeni. Pljackaju, ruse, lome, totalno iracionalno. Mos mislit sto bi nastalo kad bi se razotkrili vanzemljaci...

nisam baš sigurna da bi tako bilo....ali vjerojatno nećemo uskoro saznati kako bi točno bilo...

i ja mislim da nismo sami i zanima me kakvi su alieni....

šta ti misliš o tvrdnjama da su među nama?
zar to ne bi značilo da mogu mijenjati izgled? to mi je malo previše da imaju baš takve sposobnosti....
jedino ako "otimaju" tijela i sa njima barataju....

Lena je napisao/la:nisam baš sigurna da bi tako bilo....ali vjerojatno nećemo uskoro saznati kako bi točno bilo...

i ja mislim da nismo sami i zanima me kakvi su alieni....

šta ti misliš o tvrdnjama da su među nama?
zar to ne bi značilo da mogu mijenjati izgled? to mi je malo previše da imaju baš takve sposobnosti....
jedino ako "otimaju" tijela i sa njima barataju....

sigurno ih ima medju nama a da li neki mogu mjenjat izgled...A za pretpostaviti je da od tolikih vrsta humanoida u svemiru mozda ima poneka koja i to moze. Svejedno, mislim da medju nama hodaju oni koji su nam nalik a oni koji nisu su negdje sakriti ili se drze letjelica...

došla san van odat tajnu da sam ja ustvari vanzemaljac i to mi se vanzemaljac koji me nastanjuje se udebljo do obelix, a ne moja ljuska humanoida...

pizda je napisao/la:

ligeja je napisao/la:

Nego, prije par mjeseci razgovarala sam s jednim poznanikom o Pan Adria incidentu i spomenuo mi je da je pocetkom osamdesetih (kao deckic) ugledao crvena svjetalca na nebu koja su se rasporedila u trokut, a zatim nestala. Iz tiska je saznao da su vidjena i iznad Slovenije.. U to je vrijeme cesto nocu promatrao nebo. Je li ti sto poznato? Cuo za to ili vidio? Pan Adria incident druga je, vrlo zanimljiva prica o NLO-u koji je pratio putnicki avion sedamdesetih..

znam za to, i jedna emisija NRZ se bavi PA incidentom. Jos interesantniji je incident JNA pilota sa NLO-om. Pola sata su se natjeravali, NLO bi ih sacekao pa se munjevito udaljio brzinom dvadeset puta vecom od njihove sve dok nisu dobili naredjenje da se vrate. Kasnije su saznali da su izgleda dva vojna aviona srusena pa su ih sve povukli da ne ginu bez veze. Meni je najinteresantniji slucaj kad se za vrijeme Juge valjda srusio NLO i nasli su mrtve vanzemaljce. Postoje slike sa obdukcije i nikada nisu demantirane za razliku od one obdukcije iz Rozwela. Ma sa vanzemaljcima nema nikakvih iznenadjenja. Logicno da ih ima i to na milijarde vrsta. Neke od njih nas posjecuju a neke od njih su nas i kreirale...

Je, je, pa linkani clanak i prenosi istrazivanje Giuliana Marinkovica, novinara iz te emisije.. Zanimljiv i je i ovaj dio:

"15. Avgusta 1977. u 23.16 sati po istočnoj vremenskoj zoni SAD-a (dakle bilo je tada kod nas po srednjevropskom vremenu 5:16h sati ujutro 16. Avgusta), SETI je na radio teleskopu Univerziteta Ohio detektovao je snažan anomalijski WOW signal u trajanju od 72 sekunde.

Reč je o jedinom potencijalnom signalu detektiranom od strane SETI čije bi poreklo moglo biti izvan Sunčevog sistema (naravno rasprave o tom signalu i danas traju posebno zato jer nakon 72 sekunde, taj signal nikad vise nije detektovan.)".

---

O kojem to slucaju pricas s mrtvim alienima i fotkama?

Lena je napisao/la:ali zašto nema nekih opipljivijih dokaza o njima?zašto se kriju i isplivavaju samo u tim rijetkim slučejevima?koji su u velu tajni....
ako nas mogu satrat samo tako koja je šiška u skrivanju?

Posve razumna pitanja... Hajmo pretpostaviti, na tren, da promatramo stvari iz pogresnog kutka. Hajmo zamisliti da su oni ovdje od samih zacetaka ljudske vrste i da vecina njih, pace, ne dolazi iz nekih udaljenih galaksija vec paralelno koegzistiraju s nama na ovoj planeti. Hajmo pretpostaviti da mitovi, narodne price i vjerovanja, bajke o fantasticnim bicima, bogovima, prirodnim duhovima govore, zapravo, o "njima". Mi smo vrlo ograniceni nasim osjetilima. Ako uzmemou obzir da ljudsko oko "vidi" u rasponu od 390-700 nanometara sto odgovara ugrubo rasponu od 430 do 700 teraherca, to bi znacilo da sve sto se nalazi ispod 430THZ, odnosno iznad 700THZ za nas je izvan dohvata, a toliko je frekvencija (i dimenzija) izvan tog raspona...posljedicno, kojekakve zivotne forme, inteligencije izvan naseg ogranicenog perceptivnog sustava, bile bi nam nepoznate, iako nastanjuju isti prostor i vrijeme.

Pretpostavimo da su neki od tih bica vrlo inteligentni,visoko razvijeni i ponajmanje benevolentni... Dolazimo do zakljucka,odnosno, mogucnosti njihove manipulacije nasim umovima sto i ne zamjeram teoreticarima zavjera. Dovoljno je pogledati u kakvom svijetu zivimo, na koje se nacine zabavljamo, imedjusobno iskoristavamo itd.,da zakljucimo koliko smo vodjeni strahovima, nasiljem i ostalim negativnostima.. Sto ako je njihova infiltracija u "nas svijet" odavno zavrsila pa se desava scenarij nalik onom iz Carpenterova filma They Live? Jasno, moguce je ida imai onih "dobrih" koji nas jednako tako zele od svega toga otrgnuti i pogurati u nekom boljem smjeru...

Ovo je samo jedan mali tijek misli koji se zabavlja malo drugacijim odgovorima na tvoja pitanja.

ligeja je napisao/la:

Lena je napisao/la:ali zašto nema nekih opipljivijih dokaza o njima?zašto se kriju i isplivavaju samo u tim rijetkim slučejevima?koji su u velu tajni....
ako nas mogu satrat samo tako koja je šiška u skrivanju?

Posve razumna pitanja... Hajmo pretpostaviti, na tren, da promatramo stvari iz pogresnog kutka. Hajmo zamisliti da su oni ovdje od samih zacetaka ljudske vrste i da vecina njih, pace, ne dolazi iz nekih udaljenih galaksija vec paralelno koegzistiraju s nama na ovoj planeti. Hajmo pretpostaviti da mitovi, narodne price i vjerovanja, bajke o fantasticnim bicima, bogovima, prirodnim duhovima govore, zapravo, o "njima". Mi smo vrlo ograniceni nasim osjetilima. Ako uzmemou obzir da ljudsko oko "vidi" u rasponu od 390-700 nanometara sto odgovara ugrubo rasponu od 430 do 700 teraherca, to bi znacilo da sve sto se nalazi ispod 430THZ, odnosno iznad 700THZ za nas je izvan dohvata, a toliko je frekvencija (i dimenzija) izvan tog raspona...posljedicno, kojekakve zivotne forme, inteligencije izvan naseg ogranicenog perceptivnog sustava, bile bi nam nepoznate, iako nastanjuju isti prostor i vrijeme.

Pretpostavimo da su neki od tih bica vrlo inteligentni,visoko razvijeni i ponajmanje benevolentni... Dolazimo do zakljucka,odnosno, mogucnosti njihove manipulacije nasim umovima sto i ne zamjeram teoreticarima zavjera. Dovoljno je pogledati u kakvom svijetu zivimo, na koje se nacine zabavljamo, imedjusobno iskoristavamo itd.,da zakljucimo koliko smo vodjeni strahovima, nasiljem i ostalim negativnostima.. Sto ako je njihova infiltracija u "nas svijet" odavno zavrsila pa se desava scenarij nalik onom iz Carpenterova filma They Live? Jasno, moguce je ida imai onih "dobrih" koji nas jednako tako zele od svega toga otrgnuti i pogurati u nekom boljem smjeru...

Ovo je samo jedan mali tijek misli koji se zabavlja malo drugacijim odgovorima na tvoja pitanja.

ne mislim da su vanzemaljci specijalno zainteresirani za koloniziranje nase planete iz jednostavnog razloga sto ih daleko blize imaju na pretek slicnih.
Takodjer, ako su ovdje zbog koloniziranja nase planete to bi znacilo da je njihova ili prenapucena ili pred kolapsom. Samim tim bi im se poprilicno zurilo i ne bi se gubilo vrijeme na inflitracije u nase redove i stoljetna "druzenja" sa nama. Jednostavno bi sletili sa mnostvom ogromnih maticnih letjelica i pobili one zemljane kojima to ne bi bilo drago a sa ostalima bi zivjeli u suzivotu. Znaci, kruze ovuda zbog nekih drugih razloga, mogu i cisto turisticki, zasto ne. Vjerojatno promatraju sve primitivnije planete na kojima zive ratoborni humanoidi cija destrukcija je tolika da bi se bez problema medjusobno potamanili nuklearnim projektilima. Pa i bilo je podosta intervencija a i redovno su prisutni nad bazama u kojima su pohranjeni nuklearni projektili. Mozda to i nije zato jer nas previse vole ili smo njihove kreacije ili klonovi vec zato jer sve skupa funkcionira po principu domina i rasturanje jedne male i beznacajne Zemlje bi moglo izazvati pravi pomor u svemiru. Stoposto bi bio rasturen cijeli nas (suncev) sustav a dijelovi svog tog krsa bi lomili sve pred sobom u galaksiji i izazivali lancane explosije, promjene orbita drugih planeta pa cak i zvijezda. Takvo veselje si ti napredniji vanzemljaci ne mogu dopustiti i prepustiti sigurnost galaksije neuracunljivim i glupavim humanoidima poput Glasnovica, Markicke, Hasanbegovica i slicnih. A ima ih nazalost i previse. Mislim da su oni koji su medju nama tu u svojstvu promatraca i sasvim nalik nama a oni koji mozda nisu ne izlaze iz vec poznatih "tajnih" vojnih baza i imaju ceste brifinge sa vodecim zenmljanima sa ciljem pravilnog usmjeravanja...

ligeja je napisao/la:

Reč je o jedinom potencijalnom signalu detektiranom od strane SETI čije bi poreklo moglo biti izvan Sunčevog sistema (naravno rasprave o tom signalu i danas traju posebno zato jer nakon 72 sekunde, taj signal nikad vise nije detektovan.)".

---

O kojem to slucaju pricas s mrtvim alienima i fotkama?

nedavno je dosao jos jedan takav signal i poprilicno uzbudijo Nasu.
Evo ti jedan od linkova o alienima koji su se srusili u Jugi...
http://www.vecernji.hr/zanimljivosti/dosje-x-je-li-i-bivsa-jugoslavija-imala-svoj-roswell-ili-je-to-tek-trik-314835

pizda je napisao/la:

ligeja je napisao/la:

Lena je napisao/la:ali zašto nema nekih opipljivijih dokaza o njima?zašto se kriju i isplivavaju samo u tim rijetkim slučejevima?koji su u velu tajni....
ako nas mogu satrat samo tako koja je šiška u skrivanju?

Posve razumna pitanja... Hajmo pretpostaviti, na tren, da promatramo stvari iz pogresnog kutka. Hajmo zamisliti da su oni ovdje od samih zacetaka ljudske vrste i da vecina njih, pace, ne dolazi iz nekih udaljenih galaksija vec paralelno koegzistiraju s nama na ovoj planeti. Hajmo pretpostaviti da mitovi, narodne price i vjerovanja, bajke o fantasticnim bicima, bogovima, prirodnim duhovima govore, zapravo, o "njima". Mi smo vrlo ograniceni nasim osjetilima. Ako uzmemou obzir da ljudsko oko "vidi" u rasponu od 390-700 nanometara sto odgovara ugrubo rasponu od 430 do 700 teraherca, to bi znacilo da sve sto se nalazi ispod 430THZ, odnosno iznad 700THZ za nas je izvan dohvata, a toliko je frekvencija (i dimenzija) izvan tog raspona...posljedicno, kojekakve zivotne forme, inteligencije izvan naseg ogranicenog perceptivnog sustava, bile bi nam nepoznate, iako nastanjuju isti prostor i vrijeme.

Pretpostavimo da su neki od tih bica vrlo inteligentni,visoko razvijeni i ponajmanje benevolentni... Dolazimo do zakljucka,odnosno, mogucnosti njihove manipulacije nasim umovima sto i ne zamjeram teoreticarima zavjera. Dovoljno je pogledati u kakvom svijetu zivimo, na koje se nacine zabavljamo, imedjusobno iskoristavamo itd.,da zakljucimo koliko smo vodjeni strahovima, nasiljem i ostalim negativnostima.. Sto ako je njihova infiltracija u "nas svijet" odavno zavrsila pa se desava scenarij nalik onom iz Carpenterova filma They Live? Jasno, moguce je ida imai onih "dobrih" koji nas jednako tako zele od svega toga otrgnuti i pogurati u nekom boljem smjeru...

Ovo je samo jedan mali tijek misli koji se zabavlja malo drugacijim odgovorima na tvoja pitanja.

ne mislim da su vanzemaljci specijalno zainteresirani za koloniziranje nase planete iz jednostavnog razloga sto ih daleko blize imaju na pretek slicnih.
Takodjer, ako su ovdje zbog koloniziranja nase planete to bi znacilo da je njihova ili prenapucena ili pred kolapsom. Samim tim bi im se poprilicno zurilo i ne bi se gubilo vrijeme na inflitracije u nase redove i stoljetna "druzenja" sa nama. Jednostavno bi sletili sa mnostvom ogromnih maticnih letjelica i pobili one zemljane kojima to ne bi bilo drago a sa ostalima bi zivjeli u suzivotu. Znaci, kruze ovuda zbog nekih drugih razloga, mogu i cisto turisticki, zasto ne. Vjerojatno promatraju sve primitivnije planete na kojima zive ratoborni humanoidi cija destrukcija je tolika da bi se bez problema medjusobno potamanili nuklearnim projektilima. Pa i bilo je podosta intervencija a i redovno su prisutni nad bazama u kojima su pohranjeni nuklearni projektili. Mozda to i nije zato jer nas previse vole ili smo njihove kreacije ili klonovi vec zato jer sve skupa funkcionira po principu domina i rasturanje jedne male i beznacajne Zemlje bi moglo izazvati pravi pomor u svemiru. Stoposto bi bio rasturen cijeli nas (suncev) sustav a dijelovi svog tog krsa bi lomili sve pred sobom u galaksiji i izazivali lancane explosije, promjene orbita drugih planeta pa cak i zvijezda. Takvo veselje si ti napredniji vanzemljaci ne mogu dopustiti i prepustiti sigurnost galaksije neuracunljivim i glupavim humanoidima poput Glasnovica, Markicke, Hasanbegovica i slicnih. A ima ih nazalost i previse. Mislim da su oni koji su medju nama tu u svojstvu promatraca i sasvim nalik nama a oni koji mozda nisu ne izlaze iz vec poznatih "tajnih" vojnih baza i imaju ceste brifinge sa vodecim zenmljanima sa ciljem pravilnog usmjeravanja...

Dobro, razumijem. Medjutim, spominjala sam drugaciji moment. Sto ako vanzemljani nisu vanzemljani nego bica s ove planete, paralelne koegzistencije? Neke nam vrste pomazu, a neke se prema nama ponasaju otprilike kao i mi prema zivoinjama..

pizda je napisao/la:

ligeja je napisao/la:

Reč je o jedinom potencijalnom signalu detektiranom od strane SETI čije bi poreklo moglo biti izvan Sunčevog sistema (naravno rasprave o tom signalu i danas traju posebno zato jer nakon 72 sekunde, taj signal nikad vise nije detektovan.)".

---

O kojem to slucaju pricas s mrtvim alienima i fotkama?

nedavno je dosao jos jedan takav signal i poprilicno uzbudijo Nasu.
Evo ti jedan od linkova o alienima koji su se srusili u Jugi...
ttp://www.vecernji.hr/zanimljivosti/dosje-x-je-li-i-bivsa-jugoslavija-imala-svoj-roswell-ili-je-to-tek-trik-314835

A nije mi nesto dojmljivo. Imam osjecaj da je malo zesca prijevara.

ligeja je napisao/la:

Dobro, razumijem. Medjutim, spominjala sam drugaciji moment. Sto ako vanzemljani nisu vanzemljani nego bica s ove planete, paralelne koegzistencije? Neke nam vrste pomazu, a neke se prema nama ponasaju otprilike kao i mi prema zivoinjama..

pa recimo da su zivotinje u svakom slucaju primitivnije od nas a i te kako su svijesne naseg prisustva. Zasto bi se neka naprednija bica tisucljecima krila od nas ili se prilagodjavala nama kad bi bili prvi u prehrambenom lancu na ovoj planeti? Nema logike, uz to i ta bica bi imala svoje potrebe, navike, poslove, zgrade, prometnice itd. itd. i nema sanse da mi toga jednostavno ne bi bili svijesni...

ligeja je napisao/la:

pizda je napisao/la:

ligeja je napisao/la:

Reč je o jedinom potencijalnom signalu detektiranom od strane SETI čije bi poreklo moglo biti izvan Sunčevog sistema (naravno rasprave o tom signalu i danas traju posebno zato jer nakon 72 sekunde, taj signal nikad vise nije detektovan.)".

---

O kojem to slucaju pricas s mrtvim alienima i fotkama?

nedavno je dosao jos jedan takav signal i poprilicno uzbudijo Nasu.
Evo ti jedan od linkova o alienima koji su se srusili u Jugi...
ttp://www.vecernji.hr/zanimljivosti/dosje-x-je-li-i-bivsa-jugoslavija-imala-svoj-roswell-ili-je-to-tek-trik-314835

A nije mi nesto dojmljivo. Imam osjecaj da je malo zesca prijevara.

moguce ali to datira vec jako puno vremena a nije se dizala prevelika prasina oko tog. Svakome ko plasira neki fake je cilj da to vidi sto vise ljudi. U ovom slucaju se ne cini tako pa mi izgleda tim ubjedljivije. Mislim da je cak Arthur Clarke to spomenuo u jednom svom clanku a kako sve skupa datira davno prije interneta nije bilo previse razloga da se neko muci sa svim tim kad nema kome pokazati...

... zove me kćer jučer ujutro na posao i kaže mi da čisti blitvu sa nonom i kako je našla puža. dok pričamo, nađe još dva. sva je sretna jer su noć prije u kući našle i prekrasnog macaklina    veselo im je , sva je sretna i pitam ju kako se macaklin zove, kaže da mu još nije dala ime jer ne zna je li dečko ili cura. kad skuži, javit će mi.

a puževi? jesu cure ili dečki?
ni to još ne zna i pita me kako da vidi.
odgovorim joj da je puž i muško i žensko. 

pa kakva im imena onda mogu dati? - pita ona. denis, saša .... kažem ja .... - i vanja! - završi malena .... 

evo za Tomitu neki vojni izvjestaji bivse JNA o susretu sa NLO-ima...

"NLO tajna stara 30 godina ipak otkrivena

Prvi službeno opisan slučaj susreta jugoslavenskih borbenih lovaca s fenomenom neidentificiranih letećih objekata (NLO) predstavljen je u monografiji posvećenoj najvećoj zrakoplovnoj jedinici u bivšoj Jugoslaviji.

U monografiji je tako opisan fascinantan slučaj pojave NLO-a nad južnim dijelom Hrvatske i Crne Gore iz 1975. kada je 172. puk RV JNA bio smješten na aerodromu „Titograd“.

Tijekom noćnih letova, svjedoče šokirani piloti, “iz vedra neba” pojavljivale su se svjetleće letjelice, manevarskih sposobnosti nespojivih s tehničkim performansama i ne sasmo ondašnjih nego i današnjih najjsofisticiranijih borbenih lovaca.

Te davne 1975., tri pilota u jurišno-školskim avionima N-60 galeb i J-21 jastreb gonila su neuhvatljive letjelice po nebu. S nebeskim uljezima susrela su se dva Hrvata: umirovljeni brigadir HV-a Milan Maček i general JRV-a Zvonko Jurjević, koji će početkom 90-ih postati i zapovjednik Jugoslavenskog ratnog zrakoplovstva, te jedan Crnogorac, također danas umirovljeni general, nekad pomoćnik načelnika Generalštaba Jugoslavije za avijaciju Blagoje Grahovac.

Spektar boja

- Uzletjeli smo po dojavi pilota JAT-ova putničkog boeinga koji je uočio čudne indikacije na horizontu - prisjetio se Maček, koji je na titogradskom aerodromu služio od 1970. do 1974. godine.

- Odletio sam u zonu Durmitor-Danilovgrad-Nikšić i ubrzo uočio svjetlosni objekt. Prije mene, u zoni letenja Petrovac na Moru, letio je tadašnji zapovjednik 172. puka Jurjević, no potrošio je gorivo, pa se morao vratiti.

Na visini od 4 tisuće metara, dakle, uočio sam svjetleći okrugli objekt koji je mijenjao spektar boja. Od žarkocrvene do žute, pa do bijele. Poigravao se sa mnom. Letio oko mene, vertikalno, horizontalno, uz nevjerojatna ubrzanja pod vrlo oštrim kutovima.

Premda je bio vizualno uočljiv, radarska postaja na Prevlaci taj objekt na zaslonu radara nije vidjela. Teško je bilo procijeniti koliko je uopće udaljen od mene i kojim brzinama leti, ali bile su to goleme brzine.

NLO sam pratio sve do Dubrovnika, preko mora. Njegove brzine i manevri bili su za mene konsternirajući. Gonio sam svoj avion do maksimalne brzine od 1700 km na sat. Kad mi se avion počeo tresti i podrhtavati od ubrzanja, morao sam odustati - opisuje svoj „bliski susret“ Maček.

Po pisanom izvještaju komandi avijacije o događaju, iz Beograda na titogradski aerodrom stiglo je šest naoružanih MIG-ova 21.

- Jedan od MIG-ova za vrijeme leta dobio je naredbu otvaranja vatre na NLO, ali trenutak prije nego što će pokušati zapucati, svjetleći objekt jednostavno se ugasio i nestao. Imam 26 godina iskustva letenja na borbenim zrakoplovima. Kasnije sam bio pilot na putničkim zrakoplovima „Croatia Airlinesa“, ali ni danas ne mogu objasniti kakva je to letjelica bila - kaže Maček.

Kako otkriva general Grahovac, naganjanje jugoslavenskih lovaca i NLO-a iznad južnog Jadrana trajao je punih mjesec dana.

- Događalo se to tijekom siječnja 1975.. Pojavljivali su se samo noću. Redovito točno 50 minuta nakon uzlijetanja prvog našeg aviona. MIG-ovi su imali naredbu da obore nepoznatu letjelicu. Međutim, NLO je uvijek letio na rubu nišanskog radara MIG-a. Jurili su ih preko mora, u smjeru Italije.

MIG-ovi su u forsažu letjeli maksimalnom brzinom od 1700 km na sat, dakle nadzvučno, ali nije bilo šanse niti da NLO dođe u domet raketa, a kamoli da mu se MIG približi. Zanimljivo da su se NLO-i uvijek pojavljivali i nestajali u smjeru mora - iznio je general Grahovac.

Rušenje uljeza

Jugoslavenski lovci, pojašnjava Grahovac, pokušavali su oboriti uljeza. Zapucao je jedan pilot iz Grahovčeve eskadrile.

- Kolega koji je letio na jastrebu otvorio je vatru iz strojnice, ali NLO je trenutačno postigao brzinu veću od brzine ispaljenog metka. Teško je procijeniti kojom brzinom je letio NLO, ali svakako se radilo o fantastičnim brzinama od nekoliko tisuća kilometara na sat.

Sjećam se situacije kada su se jedne noći pojavili iznad aerodroma u Titogradu. Na visini od 600 do 700 metara, svjetleća letjelica samo bi se zaustavila, brzina nula, i snopom svjetlosti obasjavala naše avione na pisti.

Trideset pet godina je prošlo, ali ni stručno ni profesionalno ne mogu objasniti porijeklo letjelica. Ne postoji ovozemaljska letjelica sa sličnim manevarskim performansama - zaključio je Grahovac.

Dvadeset godina u Zemuniku

„172. avijacijski puk“ gotovo 20 godina, od 1950. do kraja 60-ih, bio je baziran na Zemuniku kod Zadra.

Hrvatski su piloti dali znatan obol u stvaranju prestiža ove lovačko-školske jedinice čiji su piloti po pitanju obučenosti i satovima naleta bili u razini kolega iz NATO saveza.

Tijekom 70-ih i 80-ih godina piloti 172. puka imali su godišnje ravno 300 sati naleta.

Usporedbe radi, današnji piloti MIG-ova HRZ-a lete manje od 30 sati godišnje, ali to je već neka druga priča...


Ispod deset kilometara

Svoj susret s NLO-om za vrijeme leta u zoni Čeva (selo kod Cetinja) u monografiji opisuje i general Zvonko Jurjević, nekadašnji zapovjednik jugoavijacije i protuzračne obrane, koji je NLO odlučio - ignorirati.

- Dok nam god ne prijeti opasnost, mi ćemo ga ignorirati, jer smo zaključili da se nitko nije uspio približiti NLO-u ispod 10 km udaljenosti, a niti NLO našem avionu...

Vjerovali da je to špijunska letjelica

- Kako smo imali nekoliko inozemnih pilota na obuci, i služba sigurnosti bavila se tim slučajem.

Naime, ‘sigurnjaci’ su bili toliko opsjednuti SSSR-om i NATO-om da su bili uvjereni da se radi o nekakvoj špijunskoj letjelici - kaže umirovljeni general avijacije Grahovac, donedavno i savjetnik za obranu predsjednika parlamenta Crne Gore.















________________________________________
Potpukovnik JNA: Naredili su nam da oborimo NLO!

Vanzemaljci su nas posetili!
Ovo za Kurir kaže potpukovnik avijacije Trifko Radeta, koji je, kako tvrdi, prvi kontakt sa NLO imao 1984. godine, tokom školovanja za pilota.

Radeta se za Kurir prisetio i svog prvog susreta sa NLO 1986. godine u okolini Zadra.
- Imali smo noćni let i tom prilikom nekoliko pilota je uočilo letelicu i svetlost koja se bukvalno igrala s nama. Kretala se iznad, pa ispod nas, levo, desno, da bi na kraju nestala. Vojni radari nisu mogli da identifikuju objekat, a nama je ubrzo stiglo naređenje da stignemo letelicu i oborimo je. Međutim, nismo uspeli da je stignemo - priseća se potpukovnik avijacije Radeta Trifko, kome je to bio drugi susret sa NLO.










________________________________________
Nikada do sada nikom nije govorio niti pisao o misteriji iznad severnog Jadrana, bliskom susretu sa neidentifikovanim letećim objektom (NLO). Posle 26 godina ćutanja, potpukovnik avijacije u penziji, pilot Trifko Radeta (46) prvi put javno svedoči o susretu aviona JNA sa “letećim tanjirom”.
Ovaj misteriozni događaj odigrao se početkom 1985. godine. Tada je Radeta, kao pitomac treće godine zadarske Vojne vazduhoplovne akademije, boravio na aerodromu Pula, koji je važio za najbolji centar za praćenje i navođenje aviona u nepovoljnim meteorološkim uslovima.
- Jednog dana, rano popodne, bio sam u kabini aviona “galeb” (N-60) sa legendarnim nastavnikom letenja Mitom, zvanim Dolar - priča Radeta. - Uvežbavali smo figurno letenje i vađenje iz nepravilnih položaja pod kalotom, u zoni vizuelnog letenja Rab, na visinama od 2.500 do 4.500 metara. Dan je bio prelep za letenje, bez ijednog oblačka, sa vidljivošću većom od deset kilometara.
Potpukovnik avijacije u penziji svedoči da se ubrzo oformio lanac i da su avioni jedan za drugim poletali i odlazili ka svojim zonama. Let je tekao bez ikakvog problema, kaže Radeta, sve dok u penjanju ka zoni u traverzi Cresa nije primetio leteći objekat, cilindričnog oblika cigarete, boje aluminijuma.
- Procenio sam da je bio dužine oko 20 a širine 4 do 5 metra - predočava nekadašnji vojni pilot. - Nastavnik u drugoj kabini, koga sam obavestio o objektu, preuzeo je komande i doveo avion u poziciju da i sam može dobro da vidi čudnu letilicu. Objekat je leteo brzinom ne većom od 100 kilometara na čas, na visini oko 1.500 metara, i na obodu naše zone i zone Krk.

Odmah potom, nastavnik je obavestio aerodromsku kontrolu letenja u Puli da proveri da li u zoni letenja ima i drugih letilica. Istovremeno, priča Trifko Radeta, upozorili su kolege koje su se nalazile na pravcu kretanja objekta da ne idu ispod visina rada u zoni, kako ne bi došlo do sudara.
- Ne skidajući pogled sa ovog objekta i konstantno mu se približavajući, doživeli smo veliko iznenađenje - tvrdi Radeta. - Odjednom je ubrzao let neverovatnom brzinom, da bi za pet-šest sekundi izašao iz vazdušnog prostora SFRJ, na poziciji Trsta. Tek po izlasku NLO iz našeg vazdušnog prostora, sa “debelim zakašnjenjem”, aerodromska kontrola letenja obavestila nas je da u dotičnoj zoni nema drugih letilica.
Kako kaže Radeta, sa aerodroma u Puli javio se i dežurni za radarsko navođenje, specijalista u tom poslu, koji im je uzbuđen rekao da na nebu iznad severnog Jadrana nema nijednog drugog letećeg objekta osim njihovih aviona.
Po sletanju na aerodorom, pitomci su komentarisali ovaj događaj, a nastavnici su se povukli u svoje prostorije.
- Najmanje osmorica pilota učestvovala su u ovom “viđenju”, o kojem se do sada nije javno govorilo - veli Radeta. - Niko nam nije naredio da ćutimo, ali je bio prisutan strah da te na redovnim lekarskim pregledima na VMA proglase nesposobnim za dalju službu. A to bi bio isuviše veliki rizik, da se tolike godine odricanja, truda i učenja bace u vodu zbog nečega što nije nikome škodilo niti ugrozilo bezbednost letenja.







________________________________________
Hrvatski „Jutarnji list" donosi ispovest pilota Dragutina Prepušta iz Pule, koji je i sam dva puta doživeo neobične susrete na nebu krajem osamdesetih.
Uobičajen let

Prepušt je kao nastavnik u avionu „galeb" jedne letnje noći s učenikom krenuo prema Zadru. Vežba je bila standardna i namenjena iskusnijim učenicima, koji su bili na korak od toga da postanu profesionalni piloti. Rutu bi prelazili nekoliko puta iste noći - od Pule preko Opatije do Bakanjca kod Zadra, pa nagli okret nazad.
Za vreme trećeg leta, negde oko ponoći 1987, baš kod Bakanjca počeo je haos.
- Noć je bila zvezdana, a let ugodan, pa sam se opustio i preko komandne ploče nadzirao svog učenika kojem je dobro išlo - priča Prepušt.
U jednom trenutku učenik mu se uzbuđeno obratio.
- Šta je ovo s naše leve strane? - pitao je.
Prepušt je podigao pogled i ugledao neverovatan prizor. Pred njim je na udaljenosti od pedesetak metara bila narandžasta elipsa koja se kretala u smeru njegovog aviona. „Galeb" je u tom trenutku bio na visini od 3.600 metara, a nastavnik je procenio da se objekat kretao brzinom od oko 900 kilometara na sat. Naglo su skrenuli jer je prva logična pomisao bila da je reč o nekoj letelici, pa je najvažnije bilo izbeći sudar. „Galeb" je tada pao na visinu ispod 3.000 metara, tako da je Prepušt gledao u dno elipse. Ona je tada svetlela crvenom bojom. Odmah je stupio u kontakt s kontrolom leta u Zagrebu.
- Nema nikoga, sam si - rekli su mu kontrolori.
Prepušt je tražio dodatnu proveru, međutim do kraja večeri ni Ljubljana, ni Zagreb, ni Beograd na vojnim radarima nisu primetili druge letelice pokraj njihove.
Šifra „Vuk"

Kontrolor s Briona mu je rekao:
- Vidim ga okom, nisi poludeo, ali na radaru ga stvarno nema.
Nastavnik je učeniku rekao da nikome ne prijavljuje šta je video da im se ne bi svi smejali jer je pomislio da je možda reč o iluziji. Međutim, u trenutku kad su sletali u Pulu, već su ih čekali istražitelji koji su ih odvojili u posebne sobe i tražili od njih da napišu izveštaj.
- Opisali smo šta smo videli, ali nikad više niko nije pomenuo te izveštaje. Jedan iskusni kolega mi je rekao da nema pilota koji je odradio više od 200 sati leta a da barem jednom nije imao slično iskustvo - ispričao je Prepušt za „Jutarnji list".
On dodaje da ne tvrdi da je imao kontakt s vanzemaljcima.
- Reč je o NLO-u, to je zaista nepoznati objekt, ali sam sebi objasnio da je reč o elektromagnetnim, nazovimo ih, oblacima ili grupama koje ostaju kao trag iza svakog aviona. To mi je jedino moguće objašnjenje - kaže Prepušt.
On objašnjava da se u jednom trenutku ohrabrio, pa je pokušao da prati objekat, ali je on promenio smer pod uglom od 90 stepeni, što pri tim brzinama ne može nijedna letelica koju su proizveli ljudi.
- Iskustvo nije bilo prijatno. Osećao sam se bespomoćno jer nisam znao s čim sam se susreo - kaže bivši nastavnik.

Tajni dosije... Nedavno objavljene fotografije na kojima tri doktora iz bivše SFRJ navodno seciraju telo izgorelog vanzemaljca čija je letelica pala blizu Novog Mesta
Takođe, postoje svedočenja da su vanzemaljci često bili viđani iznad planine Rumije u Crnoj Gori. Prema svedočenjima pilota, kad bi neko od njih video narandžasto svetlo, imao je naredbu da viče „Vuk", što je bila šifra za NLO. Tada bi uzleteli „MiG-ovi 21", koji su dobili naredbu da ruše sve što leti iznad visine od 3.000 metara, i to bez upozorenja.






________________________________________
Vrhunska tajna

Zbog čega se Josip Broz Tito energično protivio otvaranju vatre na neidentifikovane leteće objekte


Zvanično, NLO-a nad nebom bivše SFRJ nikada nije bilo. Ali je ostalo zabeleženo da su u sukobu sa neidentifikovanim letećim objektom nestala dva borbena miga JNA, dva ratna aviona susedne nam Mađarske i sva četiri pilota. I da je mladi poručnik Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva video podvodni grad vanzemaljaca. Da li je jugoslovenska vojska tajno proučavala ovaj fenomen i uspešno zataškala istinu?
Bilo je to daleke 1969. godine, 30. avgusta, na Brionima, negde oko osam sati uveče. Sam posao bio je dosadan - izuzev nekoliko civilnih aviona dnevno, ništa nije letelo iznad zaštićene zone. Tu vrstu zaštite Tito inače nikada nije ni tražio, već su mu je drugi nametali, u maniru klasičnog poltronstva.
Major Janda, koji je veoma retko pio a nikada na dužnosti, bio je ne malo iznenađen kada se na radarskom ekranu niotkuda pojavio krupan cilj. Proverio je sa Bihaćem i Zadrom, ali nikakve aktivnosti nije bilo. Oblasna kontrola letenja u Zagrebu nije imala nikakav prelet ni blizu, a Italijani su potvrdili da ništa slično ne leti iznad Jadranskog mora.

Prema Brionima

Visinski radari koji su odmah aktivirani nisu mogli da izračunaju visinu, pa je Janda pomislio da je, ipak, možda samo u pitanju satelit. Međutim, ukoliko je to bilo tačno onda je to moro biti satelit neverovatne zapremine. Major Janda je osetio da će se nešto strašno dogoditi i upravo zbog tog straha naredio je uzbunu na celokupnom području.
Sledećih dvadesetak minuta cilj se i dalje nalazio na ekranu, ali kao da se nije pomerao. Kada je dobio informaciju izrečenu paničnim glasom da se objakat spušta, major je izleteo na toranj. Mladi kontrolor je izbezumljeno buljio u NLO koji je sada lebdeo na nekih trista metara iznad Pulskog aerodroma, i totalno sluđen, nije reagovao na pitanja majora Jande. Sam major je priznao da uopšte nije znao šta treba da preduzme.
Po njegovoj proceni, objekat je izgledao kao nevešto napravljena cigara: kupaste glave i trupa koji se, poput blagog trougla širio do kraja. Rep je bio oštro presečen. Prečnik “glave” bio je oko dvadeset metara, a širina trupa, koja se stalno uvećavala, na “repu” je bila blizu sto metara. Dužina “cigare” bila je najmanje tri strotine metara!
Na tom telu nije bilo karakterističnih svetala, ali je zato bilo na stotine sitnih, magličastih “svetiljki”. Mada se nije čuo zvuk, osećala se vibracija, a rastinje na aerodromu se povijalo. Srećom, civilni avioni su već odavno uzleteli, pa je na aerodromu bilo malo dežurnih civila. Svi su istrčali na platformu očekujući nekakav kontakt. U letelici nije bilo nikoga, mada je Janda u to sumnjao, i nije bilo nagoveštaja da posetioci bilo šta nameravaju da preduzmu u vezi sa prisutnim ljudima.
Tada je iz najbliže protivavionske jedinice ispaljena raketa na cilj. Raketa je udarila u NLO i rasprsnula se, a da mu nije nanela bilo kakvu štetu. Major Janda se sjurio u komandnu salu i smesta naredio da prekinu sa uzaludnom paljbom – samo bi još nesrećnih civila stradalo od posledica pada rakete, jer su dve osobe ionako već povređene.
Kontrolor sa tornja je izvestio majora, a i on je to na svom ekranu lako uočio, da je NLO krenuo prema Brionima. Major Janda je naredio da uzlete dva dežurna aviona, i da se predsednik Tito odmah obavesti.
Tito je, međutim, NLO već video i nije želeo da se povuče u sklonište. Po njegovom mišljenju, tako se to tada pričalo, sve je to masovna opsena i, u svakom slučaju, nije ništa opasno. Dva miga 21 su i vizuelno uočili NLO i prišli mu na svega nekoliko stotina metara.
To je bila neverovatna situacija: Tito ih gleda svojim dvogledom, oni njega osmatraju sa možda 500 metara visine, lebdeći direktno iznad njega, obezbeđenje oko Tita ne zna šta da preduzme, generali izdaju naređenja da se “neprijatelj” obori, lovci se ne usuđuju da otvore vatru da ne bi, ne daj bože, povredili predsednika, već samo obleću oko NLO-a kao osice.

Fotografije poslate u SAD i Rusiju

Velika trouglasta cigara lebdi i dalje u vazduhu i ne mrda. Sve to traje dobrih 5-6 minuta i major Janda konačno preuzima odgovornost i naređuje lovcima da uljeza oteraju. Naređenje je bilo da ne pucaju u njega već samo da ispale projektile upozorenja. Naređenje je ispunjeno i NLO se ponovo, veoma sporo, odlučuje na uzmak. Kreće se prema Italiji i sve liči na kako-tako završenu priču. Lovci ga prate prema granici na otvorenom moru i još jedanput ispaljuju opominjuće hice.
Major Janda je sa ekipom u bunkeru, a mnogi, uključujući i Tita, to gledaju sopstvenim očima: NLO uspeva da privuče naša dva miga. Vođa patrole panično izveštava da ne komande aviona ne reaguju više i veza se prekida u momentu kada se ciljevi spajaju - NLO i dva aviona. Tada, munjevitim ubrzanjem od čak pet maha - po proceni stručnjaka na aerodromu, NLO leti prema Italiji da bi, neposredno pred njenom obalom, jednostavno nestao sa ekrana radara. Nestali su i avioni.
Momentalne konsultacije sa Italijanima ne donose ništa novo. I oni su videli veliki, neidentifikovani cilj, ali se i njima izgubio sa radara. Kasnije su pretražili svoj deo mora ali nikada, mada je trenutak nestanka naših borbenih aviona precizno geografski određen, nigde nije pronađen ni najmanji njihov delić. Major Janda je bio prisiljen da napiše veliki broj izveštaja, objašnjenja i izjašnjenja i zamalo nije poslat na vojni sud zbog pogibije - nestanka dvojice pilota.
Jandi je rečeno da je Tito osudio pokušaj napada na NLO, da je po njegovom mišljenju to bilo suludo. Iako se i kasnije događalo da naši nekontrolisano otvaraju vatru, ostalo je upamćeno da je on bio energično protiv toga.
Uostalom, to mu nije bio ni prvi ni poslednji susret sa NLO-om i sigurno je negde ostalo zapisano šta je Tito stvarno mislio o tim fenomenima. Postoje i fotografije ovih NLO, a kopije su poslate Rusima i Amerikancima.






________________________________________
Grad ispod vode

Daleke 1970. godine desio se čudan i gotovo neverovatan događaj. Mladi poručnik je poleteo iz Zadra na rutinski let. Leteo je duž obale, prema Lošinju. Bio je na vezi sa oblasnom kontrolom letenja Zagreb, odakle ga je vodio iskusni major, bivši pilot. Na relativno mirno obaveštenje pilota da su motori stali, kontrolor letenja je utvrdio položaj aviona i o tome obavestio svoje kolege. Usledilo je nekoliko konkretnih naredbi koje su imale za cilj da eventualno ponovo aktiviraju motore. To nije dalo rezultate, pa je avion počeo da gubi na visini. Kontrolor letenja je naredio mladom poručniku da se katapultira i napusti avion.
Poznato je da je velika šteta izgubiti borbeni avion, ali da je mnogo važniji čovek i da pilote uvek treba spašavati. Obično se očekuje, pogotovo kada je data izričita naredba, da pilot aktivira katapult i da se spasi iskakanjem. Mladi poručnik to nije želeo, rekao je da će pokušati da spase avion. Služba kontrole letenja je javila poziciju aviona koji pada nadležnim vojnim službama. Akcija traganja i spašavanja pilota počela je i pre nego što je avion stvarno pao.
U zagrebačkoj kontroli letanja je stari major molio mladog poručnika da napusti avion i da se spase. Tada, počinje neverovatna odiseja. Pilot javlja da je pao u more i da lagano tone. Na radarskom ekranu više nije bilo cilja i major je sa mukom zadržavao suze. Najčudnije je bilo što je radio veza još funkcionisala, iako je jačina bila smanjena.
Iako svestan da zbog pritiska vode na kabinu više ne može da napusti avion koji tone, poručnik je ipak zadržao prisebnost. Opisao je kako izgleda u moru, čak je zvučao kao dečak koji otkriva nešto novo. A otkrio je neverovatne stvari. Prvo, video je grad ispod vode.
Opisao je visoke, bele okrugle građevine, građene u koncentričnim krugovima. Centralni trg je izgledao kao stari amfiteatar, a video je i neke tamno braon, niske građevine romboidnog oblika. Rekao je da sve liči na geometrijske figure, ali da ne vidi ništa živo. Nema ni riba, rekao je.
Čitavo to vreme njegov glas je postajao sve tiši i tiši. U poslednjoj rečenici koju su čuli u kontroli letenja poručnik je pomenuo da vidi podvodni brod. Na žalost, tu se opis prekida. Pošto je utvrđen tačan položaj pada aviona u more, brodovi i podmornice ratne mornarice su detaljno istražile ne samo to mesto već i bližu i dalju okolinu.
Ne samo da nije pronađeno telo pilota, već ni jedan jedini deo aviona..."

Evo, krenula sam s citanjem. Znaci nekoliko godina prije Pan Adrije i na slicnim relacijama.

Daleke 1970. godine desio se čudan i gotovo neverovatan događaj. Mladi poručnik je poleteo iz Zadra na rutinski let. Leteo je duž obale, prema Lošinju. Bio je na vezi sa oblasnom kontrolom letenja Zagreb, odakle ga je vodio iskusni major, bivši pilot. Na relativno mirno obaveštenje pilota da su motori stali, kontrolor letenja je utvrdio položaj aviona i o tome obavestio svoje kolege. Usledilo je nekoliko konkretnih naredbi koje su imale za cilj da eventualno ponovo aktiviraju motore. To nije dalo rezultate, pa je avion počeo da gubi na visini. Kontrolor letenja je naredio mladom poručniku da se katapultira i napusti avion. 

Poznato je da je velika šteta izgubiti borbeni avion, ali da je mnogo važniji čovek i da pilote uvek treba spašavati. Obično se očekuje, pogotovo kada je data izričita naredba, da pilot aktivira katapult i da se spasi iskakanjem. Mladi poručnik to nije želeo, rekao je da će pokušati da spase avion. Služba kontrole letenja je javila poziciju aviona koji pada nadležnim vojnim službama. Akcija traganja i spašavanja pilota počela je i pre nego što je avion stvarno pao.

U zagrebačkoj kontroli letanja je stari major molio mladog poručnika da napusti avion i da se spase. Tada, počinje neverovatna odiseja. Pilot javlja da je pao u more i da lagano tone. Na radarskom ekranu više nije bilo cilja i major je sa mukom zadržavao suze. Najčudnije je bilo što je radio veza još funkcionisala, iako je jačina bila smanjena.

Iako svestan da zbog pritiska vode na kabinu više ne može da napusti avion koji tone, poručnik je ipak zadržao prisebnost. Opisao je kako izgleda u moru, čak je zvučao kao dečak koji otkriva nešto novo. A otkrio je neverovatne stvari. Prvo, video je grad ispod vode. 

Opisao je visoke, bele okrugle građevine, građene u koncentričnim krugovima. Centralni trg je izgledao kao stari amfiteatar, a video je i neke tamno braon, niske građevine romboidnog oblika. Rekao je da sve liči na geometrijske figure, ali da ne vidi ništa živo. Nema ni riba, rekao je.

Čitavo to vreme njegov glas je postajao sve tiši i tiši. U poslednjoj rečenici koju su čuli u kontroli letenja poručnik je pomenuo da vidi podvodni brod. Na žalost, tu se opis prekida. Pošto je utvrđen tačan položaj pada aviona u more, brodovi i podmornice ratne mornarice su detaljno istražile ne samo to mesto već i bližu i dalju okolinu. 

Ne samo da nije pronađeno telo pilota, već ni jedan jedini deo aviona..."

----

- Događalo se to tijekom siječnja 1975.. Pojavljivali su se samo noću. Redovito točno 50 minuta nakon uzlijetanja prvog našeg aviona. MIG-ovi su imali naredbu da obore nepoznatu letjelicu. Međutim, NLO je uvijek letio na rubu nišanskog radara MIG-a. Jurili su ih preko mora, u smjeru Italije.

MIG-ovi su u forsažu letjeli maksimalnom brzinom od 1700 km na sat, dakle nadzvučno, ali nije bilo šanse niti da NLO dođe u domet raketa, a kamoli da mu se MIG približi. Zanimljivo da su se NLO-i uvijek pojavljivali i nestajali u smjeru mora - iznio je general Grahovac. 

----

Ono s Titom i cigaret-letjelicom presmiješno je.. : )))

Uglavnom, od `69e do druge polovice 8o-ih oblijetali su naše područje.. Zanimljivo. 

P.S. Sjetih se jedne pjesme : ))



Spavam, jadna, u drveni krevet,
a moj Mile, u Apollo 9.
Momci nam se veru na Veneru,
devojke im kiselicu beru.

Suve šljive i planete, a na Zemlji plače dete.
Traži hleba i salate, gladno dete, brate! (X2)

Kaži, Mile, vasionski brate,
na Mesecu ima li salate?
Il' salate, il' pršute stare,
il' su tamo sve gole pustare?

Napredno sam i ja dete, želim s tobom na planete!
Na Zemlji nas đavo vreba, sve zbog džaboleba! (X2)

Ko li našu Zemlju špijunira,
iz letećih nečijih tanjira?
Da l' su oni od Apolla veći,
il' su možda neki ljudi treći?

Navalila buka, jeka, dvadesetog našeg veka,
iz ove se naše kože nikuda ne može! (X2)

pa najcesci oblik nlo-a i je oblik cigare, Kad gledas iz profila, naravno...

Pa ne bih rekla. Obicno se spominju svjetlece kugle mijenjajucih boja. I ovi "moji" s kojima sam razgovarala ne odmicu od takvog opisa.

ligeja je napisao/la:Pa ne bih rekla. Obicno se spominju svjetlece kugle mijenjajucih boja. I ovi "moji" s kojima sam razgovarala ne odmicu od takvog opisa.

ovisi o dimenzijama, ovi veci su obicno oblika cigare, jedino ako pocnu naglo skretati vidis kako to ustvari izgleda...

pizda je napisao/la:

ligeja je napisao/la:Pa ne bih rekla. Obicno se spominju svjetlece kugle mijenjajucih boja. I ovi "moji" s kojima sam razgovarala ne odmicu od takvog opisa.

ovisi o dimenzijama, ovi veci su obicno oblika cigare, jedino ako pocnu naglo skretati vidis kako to ustvari izgleda...

Sad čitam jedan članak o magnetizmu koji pojašnjava i taj njihov cigaret-oblik. Kad završim, prepričam.

ligeja je napisao/la:

pizda je napisao/la:

ligeja je napisao/la:Pa ne bih rekla. Obicno se spominju svjetlece kugle mijenjajucih boja. I ovi "moji" s kojima sam razgovarala ne odmicu od takvog opisa.

ovisi o dimenzijama, ovi veci su obicno oblika cigare, jedino ako pocnu naglo skretati vidis kako to ustvari izgleda...

Sad čitam jedan članak o magnetizmu koji pojašnjava i taj njihov cigaret-oblik. Kad završim, prepričam.

mozda i magnetizam ima veze ali obicno su ti oblika cigara veci komadi nlo-a, od stotinjak metara pa nadalje pa ne izvode bijesne manevre ko oni sitni leteci tanjuri. U biti ih na horizontu vidis iz profila pa zato i taj oblik...

kako se stavljaju gifovi?


https://media.giphy.com/media/l41YeYFG6yt0nTxLy/200.gif

maledetta primavera je napisao/la:kako se stavljaju gifovi?

https://media.giphy.com/media/l41YeYFG6yt0nTxLy/200.gif

tako...

pizda je napisao/la:

maledetta primaverau je napisao/la:kako se stavljaju gifovi?

https://media.giphy.com/media/l41YeYFG6yt0nTxLy/200.gif

tako...

fala 

maledetta primavera je napisao/la:kako se stavljaju gifovi?

Stavis link kao i za slike..