Voljeti zivot...

na temu me ponukao jucerasnji tragicni dozivljaj tj. od reda svi o pokojnici pisu kao o osobi punoj zivota, koja je voljela zivot i sl.
Nedvojbeno je to istina jer je sto se kaze, cielim bicem odrazavala i izrazavala tako nesto. Stalno u muvingu, stalno na javnim i manje javnim mjestima, uvijek vedra i raspolozena, afere itd. Mislim da je ona najmanje vremena provodila kuci a vecinu svuda naokolo i moze se stvarno reci da je zivjela i voljela zivot.
Koliko se u to voljenje zivota uklapamo mi anonimni ljudi kojima je vecinom problem izaci do nekog kafica i popiti kavu sa nekim a kamo li po cijele dane biti u muvingu, letjeti sa mjesta na mjesto, ulaziti-izlaziti iz veze u vezu i opcenito zivjeti jako intenzivno? Volimo li mi manje zivot jer eto zivimo kako zivimo, oklonosti, stvar naravi?

mislim da to ovisi prvenstveno o prirodi posla kojim se bavimo i naravno o financijskim mogućnostima. 
obitelj je također značajan čimbenik o kojem ovisi koliko ćeš puniti pluća životom, nekima je ona prioritet, nekim drugima i nije i skloniji su građenju karijere, pod svaku cijenu. 
ima uspješnih i poslovnih ljudi koji tvrde da sve stignu, da ne trpi ni karijera, a ni obitelj, no u to me ne mogu uvjeriti. 
današnji tempo iziskuje previše vremena da se sve to idealno uskladi.
posebice se to odnosi na žene, od kojih se u prosječnoj obitelji očekuje mnogo više nego od muškaraca. 
gradnjom karijere igraju se i mnoge žene, jako puno ih i uspije, no obično se njihovim obiteljima, puno više nego one, bave drugi ljudi.


putovati i družiti se, tako intenzivno kao što to rade javne osobe, mislim da je nama anonimusima prilično teško ili gotovo nemoguće.

pa je, kad spominjem Lambasu zena je bila slobodna, posao je zahtjevao putovanja, nije imala djece. Vec sa djetetom bi se masu tog izmjenilo ali ne mislim samo na uvjete, okolnosti koliko na volju. Ima ljudi koji rade, imaju obitelji djecu i opet su stalno u muvingu i vidis da to sa gustom rade.Ima ih po svim priredbama, manifestacijama, izlozbama. Putuju kad god mogu, ljetuju, izlaze i zabavljaju se. Neki pak, sa istim uvjetima ne pamte kad su zadnji put bili u kinu kamo li kazalistu, dodju sa posla i ne pada im na pamet pred vecer se ponovo oblaciti i izaci negdje makar prosetati.
Ili, ako cemo usporedjivati javne osobe, ogromna je razlika izmedju Lambasina nepatvorenog voljenja zivota ili vulgarnog i seljackog forsiranje zivota jedne Alke Vuice recimo...

Nije mi problem izaci, niti organizirati nekakav izlet, odlazak u muzej (maleni mnogo voli tehnicki muzej i tamo smo stalni gosti), u terme, na veceru. Zapravo mi nedostaje vremena da bih uradila sve ono sto sam zamislila. Zelela bih da istrcim Vienna City Marathon, ali za to mi je potreban visemesecni trening, a uopste ne znam kakvu bi gimnastiku trebala napraviti da bih toliko vremena mogla ukrasti za sebe.

Nisam znala ko je Dolores. Lepa, mlada zena... Juce sam na nekom od portala citala o njoj i dosla do informacije da je i Ena Begovic poginula. Ni to nisam znala. Na neki nacin ona i Mia su obolezile deo mog detinjstva. Secam se kada su se pojavile, obe prekrasne (i ako je meni osobno Ena bila mnogo lepsa) izazovne, samopouzdane, ambiciozne. Razlikovale su se od nekih drugih glumica koje su se manje eksponirale, tj samo preko svojih uloga u filmovima, dok su njih dve volele pozornost, javnost, zivele su punim plucima.

ma to je samo primjer, nije ni stvar u tome koliko se izlazi vec u tome koliko se uziva u zivotu. Pitanje i je na neki nacin, da li onaj ko se vecinom najbolje osjeca doma, voli zivot jednako ko i neka osoba koja uziva na jasno vidljiv i daleko aktivniji nacin...

To je sve individualno. Volim prirodu, planine, mirisne livade, pticice, zrikavce, ali volim i izlaske, nocne barove, i ako sam za njih nesto manje raspolozena u odnosu na period kada sam bila mladja. Ali nocni zivot nekako znaci i vidjanje sa prijateljima, pa su mi takvi izlasci jos uvek bliski. Volim samocu, tisinu, volim odlazak u terme, hladan vazduh, toplu vodu i maglu koja se dize oko mene, pa se sve slabije vidi, a svetlost dobija neku drugu nijansu. Volim odlazak u kino sa prikolicom. Volim kad smo spontani, pa se u trenutku izorganiziramo i samo izadjemo van, u prirodu, na rucak, bilo gde,  i super se provedemo.

Videces da su nabrojane razlicite stvari, pa nekako mislim da je i kod vecine tako. Da sve zavisi od nasih potreba i unutrasnjeg stanja. Ponekad trebamo zivost, a ponekad mir. Kako sve to zivljavamo je ono sto nas zivot cini zivotom ili zivotarenjem. To je unutrasnje stanje i tesko da zavisi od tih nekih zivotnih podviga, da ih tako nazovem, jer poznajem ljude koji su puno postigli i stalno su u nekim desavanjima, a opet imaju utisak da im nesto nedostaje i nikad zadovljni i nikad sretni na neke duze staze. A opet imam prijatelja, koji je svoju zivotnu radost nasao u meditaciji, odlasku na planine, kucnom miru...

pa da, i ja tako nekako mislim. Ako osoba nije od nekog intenzivnog pokazivanja dozivljavanja zivota ne znaci da manje uziva u njemu, stvar naravi i afiniteta. Opet, mislim da je vecina u koju i sebe ukljucujem, nekako prelijena ili ih pak nesto preintenzivno, zamara...

pizda je napisao/la:pa da, i ja tako nekako mislim. Ako osoba nije od nekog intenzivnog pokazivanja dozivljavanja zivota ne znaci da manje uziva u njemu, stvar naravi i afiniteta. Opet, mislim da je vecina u koju i sebe ukljucujem, nekako prelijena ili ih pak nesto preintenzivno, zamara...

To bi po meni znacilo da ti je tako dobro i da si bas zato "lenj" da bilo sta promenis ili zivot napravis drugacijim. Bitan je onaj osecaj da je sve ok.I ako sam svesna da ponekad vecina ljudi zapadne u stanje u kojem misli da nesto od zivota propusta. A zivot ne mora biti avantura da bi i pored toga bio veliki.

pizda je napisao/la:ma to je samo primjer, nije ni stvar u tome koliko se izlazi vec u tome koliko se uziva u zivotu. Pitanje i je na neki nacin, da li onaj ko se vecinom najbolje osjeca doma, voli zivot jednako ko i neka osoba koja uziva na jasno vidljiv i daleko aktivniji nacin...

Ne radi se o ljubavi prema životu nego načinu života koji voliš.
Netko voli aktivan život, prepun adrenalina, zabave, izlazaka, a netko voli, dosadan (za neke) obiteljski život bez izlazaka i drštvenih događanja. To nipošto ne znači da te osobe manje vole život, samo vole mirniji život

Cat_Claw je napisao/la:

pizda je napisao/la:pa da, i ja tako nekako mislim. Ako osoba nije od nekog intenzivnog pokazivanja dozivljavanja zivota ne znaci da manje uziva u njemu, stvar naravi i afiniteta. Opet, mislim da je vecina u koju i sebe ukljucujem, nekako prelijena ili ih pak nesto preintenzivno, zamara...

To bi po meni znacilo da ti je tako dobro i da si bas zato "lenj" da bilo sta promenis ili zivot napravis drugacijim. Bitan je onaj osecaj da je sve ok.I ako sam svesna da ponekad vecina ljudi zapadne u stanje u kojem misli da nesto od zivota propusta. A zivot ne mora biti avantura da bi i pored toga bio veliki.

znam, ali koliko je ta ljenost nesto sto ti odgovara a koliko linija manjeg otpora a i nedostatak neke zivotne volje. Ne mislim pritom na nedostatak volje za zivotom:). Jednostavno, neki su ljudi zainteresirani, sve ih zanima, svugdje idu i sve probaju pa i po cijenu da nesto zajebu ili ispadnu svakakvi. Neki se pak drze kolotecine (vecina) i sve van toga ih uznemiri pa i ne mogu uzivati kako bi trebalo. Je li po srijedi samo nacin uzivanja ili manja volja. Nismo li svi pomalo postali depresivci vise od onog uobicajenog povremenog...

pizda je napisao/la:

Cat_Claw je napisao/la:

pizda je napisao/la:pa da, i ja tako nekako mislim. Ako osoba nije od nekog intenzivnog pokazivanja dozivljavanja zivota ne znaci da manje uziva u njemu, stvar naravi i afiniteta. Opet, mislim da je vecina u koju i sebe ukljucujem, nekako prelijena ili ih pak nesto preintenzivno, zamara...

To bi po meni znacilo da ti je tako dobro i da si bas zato "lenj" da bilo sta promenis ili zivot napravis drugacijim. Bitan je onaj osecaj da je sve ok.I ako sam svesna da ponekad vecina ljudi zapadne u stanje u kojem misli da nesto od zivota propusta. A zivot ne mora biti avantura da bi i pored toga bio veliki.

znam, ali koliko je ta ljenost nesto sto ti odgovara a koliko linija manjeg otpora a i nedostatak neke zivotne volje. Ne mislim pritom na nedostatak volje za zivotom:). Jednostavno, neki su ljudi zainteresirani, sve ih zanima, svugdje idu i sve probaju pa i po cijenu da nesto zajebu ili ispadnu svakakvi. Neki se pak drze kolotecine (vecina) i sve van toga ih uznemiri pa i ne mogu uzivati kako bi trebalo. Je li po srijedi samo nacin uzivanja ili manja volja. Nismo li svi pomalo postali depresivci vise od onog uobicajenog povremenog...

To već ovisi o pojedincu
Ali ne možemo reći da svatko koga ne interesira aktivnost ne voli život

taja je napisao/la:

pizda je napisao/la:ma to je samo primjer, nije ni stvar u tome koliko se izlazi vec u tome koliko se uziva u zivotu. Pitanje i je na neki nacin, da li onaj ko se vecinom najbolje osjeca doma, voli zivot jednako ko i neka osoba koja uziva na jasno vidljiv i daleko aktivniji nacin...

Ne radi se o ljubavi prema životu nego načinu života koji voliš.
Netko voli aktivan život, prepun adrenalina, zabave, izlazaka, a netko voli, dosadan (za neke) obiteljski život bez izlazaka i drštvenih događanja. To nipošto ne znači da te osobe manje vole život, samo vole mirniji život

mislis, zato se one prve percipira kao vedre i pune zivotne volje? Pa i je tako, stvar je i u jos masu tog, uvjeta, okolnosti pa i godina na kraju krajeva. Neko sa pedeset se vec nagustirao svega i svacega i pun mu kurac jurnjave. Opet, ima jako puno ljudi koji zive kolotecinu i ne uzivaju u tom, dapace jako cesto im bude dosadno a opet, nista ne mjenjaju. Kad bih ja osjetio imalo dosade, odmah bi nesto poduzeo da to promijenim ali mi osobno, nikad nije dosadno...

taja je napisao/la:
Ali ne možemo reći da svatko koga ne interesira aktivnost ne voli život

normalno da ne, uostalom, ne mislim da osim nekih ekstrema postoji neko ko bas ne voli zivot. Mislio sam samo na tu zivotnu volju, nekima zivot prodje u milijardama raznolikih slika, recimo to fotografskim rjecnikom:) a neko ne moze napuniti jedan tanki album. Ispada da potonji ipak ne uzivaju bas toliko u zivotu i nekako ga minoriziraju...

pizda je napisao/la:

Cat_Claw je napisao/la:

pizda je napisao/la:pa da, i ja tako nekako mislim. Ako osoba nije od nekog intenzivnog pokazivanja dozivljavanja zivota ne znaci da manje uziva u njemu, stvar naravi i afiniteta. Opet, mislim da je vecina u koju i sebe ukljucujem, nekako prelijena ili ih pak nesto preintenzivno, zamara...

To bi po meni znacilo da ti je tako dobro i da si bas zato "lenj" da bilo sta promenis ili zivot napravis drugacijim. Bitan je onaj osecaj da je sve ok.I ako sam svesna da ponekad vecina ljudi zapadne u stanje u kojem misli da nesto od zivota propusta. A zivot ne mora biti avantura da bi i pored toga bio veliki.

znam, ali koliko je ta ljenost nesto sto ti odgovara a koliko linija manjeg otpora a i nedostatak neke zivotne volje. Ne mislim pritom na nedostatak volje za zivotom:). Jednostavno, neki su ljudi zainteresirani, sve ih zanima, svugdje idu i sve probaju pa i po cijenu da nesto zajebu ili ispadnu svakakvi. Neki se pak drze kolotecine (vecina) i sve van toga ih uznemiri pa i ne mogu uzivati kako bi trebalo. Je li po srijedi samo nacin uzivanja ili manja volja. Nismo li svi pomalo postali depresivci vise od onog uobicajenog povremenog...

Moj tata je ranije voleo izlaske, putovanja, bio je veoma ziv i radoznao, sve ga je zanimalo, a sada mu je dovoljno da bude u stanu ili kuci, ili da obidje vikendicu i to je to. Tu se zavrsavaju svi njegovi putevi. Takav je postao od kako je shvatio da ima povisen pritisak i od kako je poceo sa terapijom i lekovima, par puta zavrsio i na hitnoj zbog visokog pritiska...Uglavnom, vise nema zelju da se pokrene, jako je usporio, mislim da je sve to iz straha da ce mu se slositi, pa zato ne ide nigde daleko. A mama bi opet svuda isla i stalno tuguje za putovanjima.
Juce sam joj rekla kako Germanovi sad u novembru idu za  Jamajku, ona samo sto nije pocela da place...A razmisljala sam da li uopste da joj kazem, ali mi je bilo neugodno da je lazem ili da krijem, ali izgleda da cu u buduce morati. Blesica moja. U njoj zivota i energije za tri zivota.

pizda je napisao/la:

taja je napisao/la:
Ali ne možemo reći da svatko koga ne interesira aktivnost ne voli život

normalno da ne, uostalom, ne mislim da osim nekih ekstrema postoji neko ko bas ne voli zivot. Mislio sam samo na tu zivotnu volju, nekima zivot prodje u milijardama raznolikih slika, recimo to fotografskim rjecnikom:) a neko ne moze napuniti jedan tanki album. Ispada da potonji ipak ne uzivaju bas toliko u zivotu i nekako ga minoriziraju...

Jbg... Da bismo napunili album trebaju nam i puniji džepovi
Ili barem posao koji bi nam omogućio da nešto vidimo i prođemo.
Ja planiram iz godine u godinu otići kod frendice u Švicarsku, ali kad dođe vrijeme da odlučim kupiti kartu shvatim da mi treba nova perilica ili sam u strahu od gubitka posla.
Ne usudim se potrošiti lovu za nešto što mi nije toliko potrebno

Sve ima svoje zašto. Ne živimo svi život kakav bismo živjeli u drugim okolnostima nego se prilagodiš ovome koji možeš i tješiš se da ti je dobro

Cat_Claw je napisao/la:
Moj tata je ranije voleo izlaske, putovanja, bio je veoma ziv i radoznao, sve ga je zanimalo, a sada mu je dovoljno da bude u stanu ili kuci, ili da obidje vikendicu i to je to. Tu se zavrsavaju svi njegovi putevi. Takav je postao od kako je shvatio da ima povisen pritisak i od kako je poceo sa terapijom i lekovima, par puta zavrsio i na hitnoj zbog visokog pritiska...Uglavnom, vise nema zelju da se pokrene, jako je usporio, mislim da je sve to iz straha da ce mu se slositi, pa zato ne ide nigde daleko. A mama bi opet svuda isla i stalno tuguje za putovanjima.
Juce sam joj rekla kako Germanovi sad u novembru idu za  Jamajku, ona samo sto nije pocela da place...A razmisljala sam da li uopste da joj kazem, ali mi je bilo neugodno da je lazem ili da krijem, ali izgleda da cu u buduce morati. Blesica moja. U njoj zivota i energije za tri zivota.

pa pozovi mamu nek ide sa tobom, stari ce se malo odmorit sam i napunit kucu prijateljima a ona uzivat po bielom svijetu...

taja je napisao/la:Jbg... Da bismo napunili album trebaju nam i puniji džepovi
Ili barem posao koji bi nam omogućio da nešto vidimo i prođemo.
Ja planiram iz godine u godinu otići kod frendice u Švicarsku, ali kad dođe vrijeme da odlučim kupiti kartu shvatim da mi treba nova perilica ili sam u strahu od gubitka posla.
Ne usudim se potrošiti lovu za nešto što mi nije toliko potrebno

Sve ima svoje zašto. Ne živimo svi život kakav bismo živjeli u drugim okolnostima nego se prilagodiš ovome koji možeš i tješiš se da ti je dobro

  pa je, lova je velika prepreka, tj. nedostatak iste. Opet, masu tog se moze gotovo besplatno, ne moraju te "slike" bit iz Havaja, moze bit setnja, posjeta nekoj galeriji, druzenje sa prijateljima uz kavu...Ima masu aktivnosti koje skoro i ne kostaju...

Toliko puta sam ih zvala, oboje, da dodju, malo se opuste, grad je predivan, mogli bi svuda po Austriji zajedno putovati, ali on uvek ima neki izgovor. Ili je zasadio nesto u bastici, pa ko ce to sad da zaliva, ako oni odu, sestra nema vremena, ne zna ona kako to treba. Pa onda kao pravi novu ogradu, pa renovira se kupatilo, pa treba da se kreci, pa ko ce da pazi na sestrinu decu... A mama kaze da bi se garant nadurio ako bi samo ona dosla i njega ostavila samog.

pizdo, cini mi se da ides pogresnim pravcem zato jer si u ovoj raspravi unaprijed postavio nekoliko unaprijed zadanih okvira. prvo, po tebi je neko ko voli zivot osoba koja je u "muvingu", drugo po tebi automatski osoba koja voli rutinu ima manju ljubav prema zivotu od eto one koja stalno nesto mijenja. nije to to. ne smijes postavljati okvire kome je sta polazna tocka za zivot. da li je muving ili nemoving, preferiranje rutine ili ne, to nije bitno. ono sto je bitno je da osoba koja voli zivot zna zasto zivi. to je osoba koja je svjesna svojih kvaliteta, osoba koja pozitivno gleda na stvari oko sebe, koja siri pozitivu, koja zna da se broji, koja zna svoje obaveze itd. to je osoba koja zna uzivati. da li ce to uzivanje biti u obliku ovoga sto vi gore pricate, izlasci, sminke, sjaj, probavanje novoga, neki hobi, spremanje kuce, sjedenje sam i osluskivanje svoga disanja, to je najmanje bitno. svako ce sebi odrediti sta je ono sto mu je ok.
btw. jebalo vas izlazenje u kafice! jebem ga ja ako je to mjerilo. al kuzim, uzeo si to ko primjer kako su ljudi izgubili volju da bilo sta ucine pa cak i da odu tamo

Sarita, kiss.


Otisla sam.

taja je napisao/la:

pizda je napisao/la:

Cat_Claw je napisao/la:

pizda je napisao/la:pa da, i ja tako nekako mislim. Ako osoba nije od nekog intenzivnog pokazivanja dozivljavanja zivota ne znaci da manje uziva u njemu, stvar naravi i afiniteta. Opet, mislim da je vecina u koju i sebe ukljucujem, nekako prelijena ili ih pak nesto preintenzivno, zamara...

To bi po meni znacilo da ti je tako dobro i da si bas zato "lenj" da bilo sta promenis ili zivot napravis drugacijim. Bitan je onaj osecaj da je sve ok.I ako sam svesna da ponekad vecina ljudi zapadne u stanje u kojem misli da nesto od zivota propusta. A zivot ne mora biti avantura da bi i pored toga bio veliki.

znam, ali koliko je ta ljenost nesto sto ti odgovara a koliko linija manjeg otpora a i nedostatak neke zivotne volje. Ne mislim pritom na nedostatak volje za zivotom:). Jednostavno, neki su ljudi zainteresirani, sve ih zanima, svugdje idu i sve probaju pa i po cijenu da nesto zajebu ili ispadnu svakakvi. Neki se pak drze kolotecine (vecina) i sve van toga ih uznemiri pa i ne mogu uzivati kako bi trebalo. Je li po srijedi samo nacin uzivanja ili manja volja. Nismo li svi pomalo postali depresivci vise od onog uobicajenog povremenog...

To već ovisi o pojedincu
Ali ne možemo reći da svatko koga ne interesira aktivnost ne voli život

e tako, tajcic. to je to.

Cat_Claw je napisao/la:Sarita, kiss.


Otisla sam.

ma kisscina. ajde, samo odi...

Cat_Claw je napisao/la:Toliko puta sam ih zvala, oboje, da dodju, malo se opuste, grad je predivan, mogli bi svuda po Austriji zajedno putovati, ali on uvek ima neki izgovor. Ili je zasadio nesto u bastici, pa ko ce to sad da zaliva, ako oni odu, sestra nema vremena, ne zna ona kako to treba. Pa onda kao pravi novu ogradu, pa renovira se kupatilo, pa treba da se kreci, pa ko ce da pazi na sestrinu decu... A mama kaze da bi se garant nadurio ako bi samo ona dosla i njega ostavila samog.

pa nek se duri  , jebate nemaju vise 20 godina. Barem ce drugi put i on sa njom na putovanje ili ce se pak naviknut...

sara je napisao/la:pizdo, cini mi se da ides pogresnim pravcem zato jer si u ovoj raspravi unaprijed postavio nekoliko unaprijed zadanih okvira. prvo, po tebi je neko ko voli zivot osoba koja je u "muvingu", drugo po tebi automatski osoba koja voli rutinu ima manju ljubav prema zivotu od eto one koja stalno nesto mijenja. nije to to. ne smijes postavljati okvire kome je sta polazna tocka za zivot. da li je muving ili nemoving, preferiranje rutine ili ne, to nije bitno. ono sto je bitno je da osoba koja voli zivot zna zasto zivi. to je osoba koja je svjesna svojih kvaliteta, osoba koja pozitivno gleda na stvari oko sebe, koja siri pozitivu, koja zna da se broji, koja zna svoje obaveze itd. to je osoba koja zna uzivati. da li ce to uzivanje biti u obliku ovoga sto vi gore pricate, izlasci, sminke, sjaj, probavanje novoga, neki hobi, spremanje kuce, sjedenje sam i osluskivanje svoga disanja, to je najmanje bitno. svako ce sebi odrediti sta je ono sto mu je ok.
btw. jebalo vas izlazenje u kafice! jebem ga ja ako je to mjerilo. al kuzim, uzeo si to ko primjer kako su ljudi izgubili volju da bilo sta ucine pa cak i da odu tamo

nisi ti to Sarita dobro iscitala, nekoliko puta sam napisao da se moze uzivati i u kolotecini. Ovi u "muvingu" samo strse spram vecine jer vecina i nije u muvingu.
Ja i ne pricam o onima koji uzivaju vec o onima koji se dosadjuju u toj kolotecini (ili pak muvingu) a nista ne rade da to promjene.
Sto se tice onog da osoba koja voli zivot zna zasto zivi...pa zivi jer joj je dano a i zato jer voli zivot. Ako si mislila na neki smisao, nema ga...

ok, jesam citala brzinski - sa poluotvorenim ocima.
a sta rece ovo za smisao?